KRAJ ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA? Šokantno istraživanje: Za 25 godina ostaju samo ČETIRI grada na svetu sa snegom ❄️😱

Klima se menja toliko brzo da bi za samo 25 godina većina istorijskih domaćina Igara mogla postati suviše topla za održavanje zimskih sportova

Gemini saidZimske olimpijske igre, onakve kakve ih poznajemo, nalaze se na tankom ledu i to bukvalno. Dok se vrhunski sportisti poput Džesi Digins bore sa „pećinama bola“ tokom trka, prava opasnost vreba van staze. Klima se menja toliko brzo da bi za samo 25 godina većina istorijskih domaćina Igara mogla postati suviše topla za održavanje zimskih sportova.

Situacija u italijanskim Alpima, gde se održavaju Igre u Milano Kortini, najbolje oslikava krizu. Mašine za sneg su radile nedeljama bez prestanka kako bi stvorile trake belog pokrivača tamo gde je priroda podbacila. Za Džesi Digins, ovo su poslednje Igre, ali ona upozorava da se sport koji voli neprepoznatljivo menja.

- Trkala sam se na Svetskim kupovima gde je lila kiša, a snega je bilo jedva za jednu traku - kaže Džesi.

Podaci ne lažu, a statistika koju je objavio neprofitni centar Climate Central je surovo jasna. Za toliko je skočila prosečna februarska temperatura u svim gradovima domaćinima Zimskih igara od 1950. godine.

Toliki je porast temperature zabeležen u samoj Kortini d'Ampeco za poslednjih 70 godina. Toliko manje dana sa temperaturom ispod nule Kortina ima svake godine u poređenju sa sredinom prošlog veka.

Gde ćemo se skijati 2050. godine?

Analiza 93 lokacije koje su bile ili bi mogle biti domaćini Igara pokazuje poražavajući trend. Čak i ako države ispune svoja klimatska obećanja, do 2050-ih godina samo 52 lokacije će biti klimatski pogodne za Zimske igre.

Kada je reč o Paraolimpijskim igrama (koje se održavaju kasnije u sezoni), situacija je još gora – samo 22 lokacije bi imale pouzdane uslove. Ako nastavimo sa trenutnim nivoom zagađenja, taj broj pada na svega 4.

Jedina četiri grada koja bi do sredine veka mogla da garantuju prirodni sneg su:

1. Niseko (Japan)

2. Terskol (Rusija)

3. Val d’Izer (Francuska)

4. Kurševel (Francuska)

VEŠTAČKI SNEG: Spas ili ekološka katastrofa?

Pošto priroda „štrajkuje“, čovek je preuzeo stvar u svoje ruke. Međutim, cena je ogromna.

Za ovogodišnje Igre u Italiji planirano je pravljenje 2,4 miliona kubnih metara snega.

To zahteva neverovatnih 250 miliona galona vode (preko 946 miliona litara), što je dovoljno da se napuni skoro 380 olimpijskih bazena.

Stručnjaci poput profesora Danijela Skota upozoravaju da je veštački sneg neophodan za bezbednost sportista, jer je prirodni sneg u toplijim uslovima vlažan, tanak i opasan za velike brzine. S druge strane, kritičari podsećaju da ogromna potrošnja energije za ove mašine samo dodatno potpaljuje problem koji pokušavamo da rešimo.