Ko je stvorio Makedonsko carstvo?

Aigai (Vergina), prestonica antičke Makedonije, danas je arheološki lokalitet pod Uneskovom zaštitom i jedan od najvažnijih lokaliteta u celoj Evropi. Ovde je mesto gde je Filip II Makedonski, nakon što je pokorio skoro celu Grčku (izuzev Sparte), sagradio svoju monumentalnu palatu u 4. veku p. n. e.

Filip je tokom čitave istorije smatran za sekundarnu osobu, sporednu figuru u široj priči svog sina Aleksandra Velikog. Ali Filip je bio kolos među patuljcima, briljantan strateg i političar sa neverovatnim darom za diplomatiju, koji je transformisao Makedoniju u imperiju. U Aigaiju Filip je taj koji stoji među ruinama, on je preoblikovao ovaj mali grad, uveo revoluciju u društvo i politiku i pretvorio ga u prvorazredni simbol moći i beskrajne ambicije.

Na samom lokalitetu iskopavanja koja još traju otkriven je tek majušan deo onoga što leži pod zemljom. Konstantno iskaču otkrića, toliko zapravo da predstavlja problem. Jer sve što se pronađe mora se pažljivo očuvati, zapisati i smestiti, što zahteva mnogo vremena.

Sve je počelo u Aigaiju. Ovde je napisano prvo poglavlje epa o Aleksandru Velikom - ovde je ubijen otac Filip i uspeo se sin Aleksandar, okrenuvši svoj pogled ka Persiji.

AIGAI

Ceo gradić svojom istorijom doseže čak 3.000 godina u prošlost. Ali Aigai nije postao polis, u pravom smislu te reči, sve do 7. veka p. n. e. Tada su Temenidi, pripadnici makedonske kraljevske dinastije, prvi utvrdiili svoju prestonicu na ovom mestu.

Prema legendi, prvom kralju Perdiku je proročište u Delfima reklo da će ga krdo belih koza odvesti do mesta njegove buduće prestonice. Perdik ih je pratio do podnožja planina Pierija, koje gledaju na reku Halikmon. Sama reč Aigai je zapravo reč za kozu na grčkom jeziku.

Tokom ovog perioda Makedonci, koji su do tada bili pastoralisti, počinju sve više da se helenizuju. Govor im je bio dijalekt grčkog, kao i panteon bogova. Ovo potvrđuju i najstariji sačuvani natpisi na nadgrobnim spomenicima, gde svi nose grčka imena.

FILIP II I MAKEDONIJA

U očima sofisticiranih Atinjana, Makedonci nisu bili ništa drugo do banda severnih varvara koji su osakatili jezik, voleli poligamiju, da loču sirovo vino (praksa je bila da se razblaži sa vodom kod svih "civilizovanih" naroda) i kojima je svaki filozofski simpozijum bio ništa drugo do izgovor da se pobiju i ponapijaju.

Demosten je ostavio poprilično kratak ali efektivan siže onoga za šta su Atinjani smatrali Makedonce i samog Filipa:

Filip? Jedan jadan i očajan Makedonac, iz te zemlje gde ne možete ni poštenog roba da kupite.

Dok je odrastao na dvoru, koji se tada nalazio u Peli dok je Aigai bio mesto kraljevskih ceremonija (ženidbe, sahrane itd.), naučio je da lovi, jaše i da se bori prsa u prsa. Takođe je učio i filozofiju, dramu i pesničke veštine i, naravno, upio svu beskrupuloznost i surovost politike. Dvor je bio pravo leglo zmija, prepuno izdaje i zle ambicije, gde su deca kraljevske krvi redovno stavljana pod mač zarad ambicija moćnih. Ukratko, Makedonija je bila nasilno, nestabilno i turbulentno mesto okruženo neprijateljima.

Sa 23 godine doživeo je smrt svog starijeg brata Perdika III i 4.000 vojnika od ruku pobunjenih Ilira. Drugi brat mu je nedugo potom ubijen u dvorskoj zaveri. Jedini koji su ostali živi su bili on i odojče njegovog brata Perdika III. Ubrzo je postavljen za regenta.

Suštinski, Filip je stao na čelo nazadne male plemenske kraljevine čija se ekonomija zasnivala na stoci.

Nakon toga, proveo je neko vreme u Tebi, odakle je doneo mnoštvo novih ideja. Među prvima: uvođenje metalnog novca, reforma političkog života i revolucija vojne doktrine.

FALANGA

Makedonija toga vremena nije posedovala stajaću vojsku. Sve se zasnivalo na regrutaciji i dobrovoljnoj službi ljudi koji su sami donosili svoju opremu. Filip je sve to okrenuo naglavačke.

Uveo je redovnu platu, redovan trening i oružje iz državnih arsenala. Jasno je strukturirao hijerarhiju i postavio sistem napredovanja, gde je svako mogao da se uspne do najviših mesta u vojsci. Pored toga, uveo je i bonuse u novcu za podvige i poklanjanje zemlje u novoosvojenim teritorijama.

Ali najveću revoluciju izveo je time što je izumeo potpuno novo oružje tzv. sarisu, 5 m dugačko koplje sa gvozdenim vrhom i nov način borbe - falangu.

Po tradiciji makedonskih kraljeva, Filip je uvek vodio spreda na konju. Iz tog razloga bio je prekriven ožiljcima, ostao je bez oka, imao je slomljenu ključnu kost, trajno ozleđenu šaku i skoro smrtonosnu ranu na nozi, zbog koje je hramao celog života.

Filip je nasledio 10.000 pešadinaca amatera i 600 konjanika, a za sobom ostavio 24.000 profesionalnih vojnika u falangi i 3.000, do tada, najboljih konjanika na svetu.

Niko u Grčkoj nije imao ni blizu toliki broj profesionalnih vojnika, niti je iko predvideo sa kakvom efikasnošću će ih koristiti, zajedno sa prepredenom diplomatijom. Rezultat je bio da će, za nekoliko kratkih godina, skoro cela Grčka, Balkan i deo Male Azije doći pod vladavinu Makedonaca.

ALEKSANDAR I ARISTOTEL

Zaista je neverovatno, ili možda i nije, da je najvećeg osvajača antike tutorisao jedan od najvećih filozofa - Aristotel. Mnogi su se rvali sa tim pitanjem - koliko je na njega uticao on, kao i da li bi Aleksandar bio drugačiji da mu je mentor bio neko drugi.

Iza svega toga stajao je Filip, to je bila njegova ideja. Aleksandar je bio sin njegove 4. žene Olimpije, i ni u kom slučaju nije bio jedini. On je taj koji je primetio da je ovaj plavokosi dečak neobično jake volje i inteligencije.

Kada je Aleksandar napunio 13, Aristotel je pozvan na dvor.

Sledeće 3 godine Aleksandar je bio podučavan u svemu: od biologije, etike, književnosti, matematike, pa sve do medicine, filozofije, politike, retorike i zoologije.

Aristotel je podučavao Aleksandra, najverovatnije sa još oko 150 dečaka iz plemićkih porodica, u posebnoj gimnaziji koju je podigao Filip. Podigao je samo sa jednim ciljem: da stvori elitnu kastu ratnika kao temelj svojih budućih priprema za invaziju na Persiju.

Koliko je jaka veza bila između učenika Aleksanda i tutora Aristotela pokazuje i činjenica da je stari filozof na rastanku princu poklonio svoju verziju njegove omiljene Ilijade i Odiseje. Aleksandar se, tokom svojih putešestvija od Dunava do Hindukuša, nikada više nije odvajao od nje i svake večeri je spavao sa knjigom pod jastukom.

SMRT FILIPA II MAKEDONSKOG

Do 336. godine p. n. e., nakon nešto više od 2 decenije na tronu, Filip je transformisao Makedoniju od nedođije u imperijalnu supersilu prvog reda, sa planovima da sruši najveću imperiju do tada stvorenu - Persijsko carstvo.

Pripreme su već počele, prethodnica od 10.000 falangita je bila odaslata. Filip i ostatak vojske će im se pridružiti nakon što se završi ceremonija udaje njegove ćerke Kleopatre.

Svadba u Aigaiju je bila pretvorena u spektakl, sa zvanicama iz cele Grčke. Masa ljudi je krunisala Filipa zlatnim vencima noć pre same ceremonije.

U zoru, nakon tradicionalne pijanke, počela je procesija. Dvanaest muškaraca je izašlo na podijum iza dvora u Aigaiju sa 12 bogova Olimpa. Potom je izneta i statua Filipa, kao znak da je prešao granicu između smrtnika i božanstava i da je sada i on bog. Za statuom je izašao i sam Filip, u beloj tunici sa krunom od zlatnog venca lovora, potpuno nenaoružan i bez pratnje.

Iznenada se jedan od prisutnih vojnika zaleteo na njega i zario mu bodež pravo u grudi. Filip je na mestu ostao mrtav.

Postoje mnoge teorije o razlogu Filipove smrti. One idu od toga da ga je ubio Pausanija, bivši telohranitelj i ljubavnik, koga je odbacio zbog drugog, pa sve do samog persijskog cara Darija II. Ni njegova žena Olimpija nije bila bez sumnje, žarko je mrzela Filipa i želela je da osigura tron svome sinu Aleksandru. Mnogi su sumnjali čak i na samog Aleksandra.

Nikada nećemo sa sigurnošću znati. Telohranitelja je ubio Aleksandar sa još trojicom prijatelja istog dana i potom priredio najveću sahranu u istoriji Makedonije.

Neprijatelji su hitro iskoristili ovaj tren da se pobune i pokušaju da se otrgnu kontroli. Ali ubrzo će naučiti da je Filipov genij zamenio jedan još veći. Genij koji je pregazio sve grčke državice i izbrisao sa lica zemlje Persiju, noseći makedonsko ime, grčku kulturu i jezik sve do Indije i Himalaja.

Genij koji je stvorio, gajio, pripremio i čiji temelj su dela Filipa II Makedonskog.

Autor: Richard Grant / redportal.rs