Stanje stresa koje traje tokom dužeg vremenskog perioda nije samo prolazno nezadovoljstvo ili nervoza, već može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje. Dok kratkotrajni stres može biti koristan kao mehanizam za reagovanje na izazove, dugotrajna izloženost stresu može dovesti do raznih zdravstvenih problema.
Na fizičkom nivou, dugotrajni stres može povećati rizik od kardiovaskularnih oboljenja kao što su hipertenzija, srčani udar i moždani udar. Konstantno visok nivo stresa može uticati na povećanje krvnog pritiska i oštetiti krvne sudove, što dugoročno može dovesti do ozbiljnih srčanih problema.
Takođe, dugotrajni stres može imati negativan uticaj na imuni sistem, čineći nas podložnijim infekcijama i bolestima. Osobe pod dugotrajnim stresom često se suočavaju sa hroničnim zapaljenskim procesima u organizmu, što može doprineti razvoju autoimunih oboljenja i drugih zdravstvenih komplikacija.
Na mentalnom planu, dugotrajni stres može dovesti do anksioznosti, depresije i drugih mentalnih poremećaja. Konstantan osećaj napetosti i opterećenosti može negativno uticati na naše raspoloženje, sposobnost koncentracije i donošenje odluka.
Važno je prepoznati znake dugotrajnog stresa i aktivno raditi na smanjenju njegovih uzroka i posledica. Redovno vežbanje, meditacija, pravilna ishrana i uspostavljanje ravnoteže između posla i odmora mogu biti korisni koraci u prevenciji dugotrajnog stresa i očuvanju zdravlja.
Šta se dešava sa našim TELOM kad smo pod STRESOM 🤔
STRES sve češći uzročnik AUTOIMUNIH BOLESTI 😳👨⚕️
Autor: Balša Stupar
