Evo šta da radite, ako vas prevare 💸

Društvenim mrežama kruži upozorenje da hakeri građanima ponovo skidaju novac sa računa i da su meta najstariji. Od septembra prošle godine Narodnoj banci Srbije su se, zbog hakerske prevare, obratile 42 osobe, ali broj onih kojima je skinut novac sa računa je i do četiri puta veći, kaže Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije i objašnjava šta odaje hakere kada se u SMS-u predstavljaju kao Pošta ili kurirska služba.

Prošle godine Narodna banka Srbije je uspela kroz postupke, određenje supervizorske mere, da 288 korisnika obešteti za ukupno 17,5 miliona dinara. I ta fišing kampanja je posebno bila aktivna tokom maja i juna, a na meti su bili korisnici različitog uzrasta.

Napominje da su građanima prethodnih nedelja stizali SMS-ovi u kojima im se traži da unesu podatke, kako bi im stigao izvesni paket.

Taj paket verovatno nismo naručili, možda neko i jeste, pa nije mogao da napravi jasnu razliku. To je prevarna šema bila i prošle godine i u ovom drugom talasu. Uglavnom korisnici ostavljaju podatke sa kartice i jednokratnu lozinku. Kod ovih pritužbi koje mi dobijemo, uglavnom se radi o korisnicima koji zaista očekuju taj paket. Zbog toga verovatno i dođe do toga da nasednu na tu vrstu prevare.

U takvoj situaciji, ističe, NBS u odgovoru na pritužbu građana procenjuje standard krajnje pažnje. Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu, a tako će biti i ovaj put, razmatrala neke druge aspekte. Da li će neko snositi gubitak ili dobiti novac nazad procenjuje se od slučaja do slučaja.

Imali smo jedan slučaj korisnice koja je porodilja, koja je posle nekoliko dana od porođaja dobila takvu jednu poruku. U takvim situacijama se uzimaju i te okolnosti u obzir.

Korisnicima otkriva šta je jasan znak da neko želi da ih prevari, u slučajevima kada se za to koristi ime Pošte Srbije, Netfliksa, DHL-a ili drugih kurirskih službi.

Niko vam neće dostaviti takvu vrstu poruke sa nekakvog broja telefona. Dakle, broj telefona ne vidite. To su tzv. alfanumeričke poruke. Možete videti samo koji su registrovani - to su registrovani brojevi kod mobilnih operatera i vi praktično dobijate naziv banke, ne vidite broj telefona ili dobijate naziv Pošta Srbije, tj. institucije. Dakle, kad god vidite broj telefona, u kome se nešto traži da uradite, velika je verovatnoća da se radi o fišingu i ne treba otvarati takve linkove i nositi podatke.

U slučaju hakerske prevare, građani se prvo obraćaju banci, a zatim, ako nisu zadovoljni postupanjem banke, mogu se javiti NBS. Terzić objašnjava i zbog čega postupak traje nešto duže:

Banke imaju rok od 15 dana od podnošenja prigovora da reše to... Pošto kartične šeme imaju pravilo da ukoliko odate jedinstvenu šifru, OTP kod - jednokratnu lozinku koju dobijete SMS-om, takve reklamacije uopšte ne prihvate. Međutim, banke onda pokušavaju da, koristeći neke druge osnove dođu do povraćaja sredstava u okviru kartične šeme, upravo u interesu korisnika. I onda taj postupak traje, u zavisnosti od kartične šeme, negde do 120 dana. Zbog toga to traje malo duže, ali na kraju krajeva to je opet povoljnije za korisnike.

Iz NBS upozoravaju građane i na lažne ankete koje kruže društvenim mrežama.

Na društvenim mrežama se kreira lažna anketa banke i korisnici ostavljaju podatke, što prevarantima omogućava čak da instaliraju njihovu mobilnu aplikaciju. To je mnogo opasniji oblik prevara, zato što kad vi ostavite podatak o kartici, neko će vam skinuti novac do iznosa koji imate na toj kartici, ili, eventualno, na računu. A u ovom slučaju se čak dešavalo da se podiže i kredit.

Autor: mondo.rs

#Sajber kriminal

#banka

#fišing

#hakeri

#mobilno bankarstvo

#narodna banka srbije

#pljačka