NAUKA: Paradoks kiseonika, astronomi otkrili veliki problem za postojanje vanzemaljskih civilizacija 🤔👽🛸

Neki vanzemaljci možda i poseduju inteligenciju ravnu našoj, ali ne mogu da napreduju tehnološki...

Potencijalni problem s akojim se suočavaju vanzemaljske civilizacije je otkriven u novom naučnom radu: paradoks kiseonika ili ti problem kiseonika.

Čist atmosferski kiseonik je naravno jedan od preduslova i jedan od glavnih znakova mogućnosti postojanja inteligentnog života na nekoj vanzemaljskoj planeti. Jedina planeta za koji mi znamo da poseduje slobodni atmosferski kiseonik je naša, stoga prirodno tražimo je i na drugim mestima u vasioni sudeći prema očiglednoj važnosti koju je odigrala u evoluciji životinjskog sveta.

Kako se navodi u novor radu na ovu temu, benefit disanja nije samo jedina pozitiva koju kiseonik donosi nama.

Na Zemlji vatra je stalno igrala važnu ulogu u postavljanju temelja ljudskih civilizacija i početka stvaranja novih tehnologija.

Kuvanje hrane na vatri je prvi i najočigledniji primer, samo on nam je omogućio da dobijemo više energije iz hrane kao i da nam se poveća veličina samog mozga. Vatra je takože bila korišćena od strane ljudi da kontrolišu svoje okruženje, kao i ispomoć u lovu. Međutim kako se navodi:

pročitajte još

NAUKA: Rani UNIVERZUM NIJE ono što smo mislili da je 🌌

Najvažnija uloga vatre u usponu ljudske civilizacije je njena uloga kao izvor energije. Ta uloga je najverovatnije bila prva, na primer kao način na koji bi se održala toplota tela, samim tim povećavajući sposobnost ljudi da se nasele i u težim prirodnim uslovima; Nakon toga je evoluirala po svojoj sofisticiranosti upotrebe, počela je da se koristi za kovanje, livenje metala, izradu alatki i na kraju dala nam je i izvor energije i gorivo za pokretanje industrijske revolucije i dovela do tzv. velikog ubrzanja i Antropocena (geološke epohe čovekovog uticaja na Životnu sredinu);

Bez vatre, ne bismo imali industrijsku revoluciju. I upravo tu leži razlog problema koji bi mogao da nastane na drugim planetama. Da bi vatra mogla da postoji potrebno je MNOGO kiseonika, ali opet i tu imamo problem. Iako je potrebno mnogo, PREVIŠE bi dovelo do tako efikasnog gorenja vatre da šume ne bi mogle da izrastu niti postanu održivi biomi. Sudeći prema ovom istraživanju, sve ispod 18,5% ograničava sposobnost stvaranja vatre. Procenti koji su tik iznad 20% (na zemlji 21% trenutno) su savršena zlatna sredina gde i vatre mogu da gore a i vegetacija da opstane.

Stoga sve gde je ispo18,5% kiseonika u atmosferi, vrste bi mogle postati inteligentne ali bi imale velikih poteškoća u stvaranju tehnologija, posebno onih komplikovanijih poput topljenja metala i kovanja. Kako je objasnio koautor studije Adam Frank:

Zamislite mladu i inteligentnu vrstu na vanzemaljskom svetu u atmosferi koja ima samo jedan procenat kiseonika. Ta inteligentna bića nikada ne bi mogla da vide vatru koja gori nakon udara groma, niti da dobiju ideju da je iskoriste za svoje potrebe. Nikada ne bi mogli da dobiju šansu da nauče da na vatri kuvaju hranu, da spaljivanjem pripremaju zemlju za obradu i najvažnije - da tope metale. Siromaštvo kiseonika u atmosferi bi najverovatnije dovelo do toga da ta bića budu zauvek zatvorena i ograničena u potencijalu svog tehnološkog razvoja.

pročitajte još

NAUKA: Otkrivena druga PLANETA u našoj neposrednoj blizini koja potencijalno može da PODRŽI ŽIVOT 🤓🚀🌚

Prisustvo kiseonika u atmosferi jepoput prepreke koju morate da prevaziđete da biste mogli da imete tehnološki razvijenu civilizaciju. Možete da imate sve druge preduslove, ali ako nemate dovoljno kiseonika u atmosferi nećete imati nikada dovoljno razvijenu tehnologiju.

Tzv. paradoks kiseonika, može da ograniči i spreči inteligentna bića koja već koriste oruđa i koja možda čak i poseduju sposobnost govora, da postanu tehnološki napredna, a samim tim i sposobna da stupe u kontakt sa nama - što možda može i biti razlog njihovog odsustva.

Sa druge strane, tim se nada da će paradoks kiseonika pomoći u istraživanju i potrazi za vanzemaljskim životom, kao i da će se potraga suziti time što ćemo se osvrnuti posebno na planete bogate kiseonikom gde možemo da očekujemo tragove tehnologije. Ako je nivo kiseonika previše nizak, vrlo je verovatno da na takvim planetama nema vrsti sposobnih da stvore tehnologiju potrebnu za medjuplanetarni kontakt.