25 godina od SLUČAJA RAČAK: Događaj poslužio kao povod za NATO bombardovanje 🔎

Finski forenzičar Helena Ranta potvrdila da je izveštaj pisala pod pritiskom Vilijama Vokera i finskog Ministarstva ❗

Na današnji dan 1999. godine u selu Račak kod Štimlja na Kosovu i Metohiji došlo je do akcije Posebnih jedinica policije MUP-a Srbije protiv grupe tzv. OVK. Ovaj događaj poslužio je kao povod za početak NATO agresije na SR Jugoslaviju u martu iste godine.

Račak je zbog specifičnog geografskog položaja bio od strateškog značaja. Naime, ovo selo se nalazi na raskrsnici putnih pravaca koji povezuju Prištinu, Štimlje, Uroševac, Suvu Reku i Prizren, a činjenica da ga je kontrolisala tzv. OVK bila je problematična pošto je ugrožavala bezbedno kretanje ovim delom Kosova i Metohije. Iz ovog sela su pripadnici tzv. OVK vršili napade na vojna, ali i civilna vozila, pa je od 17. juna 1998. do 10. januara 1999. godine tako nastradalo 25 pripadnika srpske policije i civila.

Neposredni povod za početak akcije u Račku bio je napad pripadnika tzv. OVK na vozilo srpske policije, ujutru 10. januara 1999. godine u selu Slivovo, na samo 10 kilometara od Račka. Ovom prilikom, stradao je policajac Svetislav Pržić (32). Iako je akcija planirana i ranije zbog sličnih aktivnosti tzv. OVK, ovo je dodatno ubrzalo njeno pokretanje.

Foto: Printscreen YouTube

U akciji 15. januara učestvovalo je 135 pripadnika Posebnih jedinica policije na čelu sa Goranom Radosavljevićem Gurijem. Pripadnici tzv. OVK pozvani su na predaju putem megafona oko 15 puta, a do dejstvovanja je došlo tek kad su se iz pravca njihovih položaja začuli prvi pucnji. Na srpsku policiju dejstvovali su i minobacači. Operacija je završena oko 15 časova, nakon čega je otpočela sudska istraga lica mesta i ovom prilikom je ustanovljeno da je zarobljeno 2 mitraljeza, 36 pušaka, dva snajpera, više bombi, mina i komada municije. Međutim, došlo je do novog napada tzv. OVK, usled čega su se pripadnici srpskih snaga i organa povukli iz sela.

Već narednog dana usledilo je prikazivanja ovog događaja kao ratnog zločina nad civilnim stanovništvom. Budući da su pripadnici tzv. OVK često nosili civilnu odeću, a preko nje deo uniforme, militantni delovi garderobe su preko noći uklonjeni. Finski forenzičar Helena Ranta je u svom izveštaju 1999. godine navela da je reč o zločinu protiv čovečnosti. Međutim, u svojim memoarima 2008. godine istakla je da je izveštaj pisala pod pritiskom šefa verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.

Na kasnijim suđenjima u Haškom tribunalu, albanski svedoci iz Račka su tvrdili da su ubijeni bili civili i da u selu nije bilo pripadnika tzv. OVK. S druge strane, na suđenju Slobodanu Miloševiću svedočio je i Šukri Buja, komandant tzv. OVK u Operativnoj zoni Nerodimlje, koji je potvrdio da su se u Račku nalazili pripadnici tzv. OVK i naveo kojim su oružjem raspolagali. Zbog ovoga su haški tužioci odustali od daljeg insistiranja na Račku.

U Račku je 2017. godine otkriven spomenik Vilijamu Vokeru, a otkrivanju su pored Vokera prisustvovali Hašim Tači i Bedžet Pacoli.