Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u Novom jutru kod Jovane Jeremić. Na samom početku istakao je da teme o kojima će govoriti nisu baš lake, naročito za Božić, ali da danas treba pokazati želju i ambiciju, a ne lenstvovati. To nije pitanje nečijeg ličnog odnosa već pitanje šta želimo za našu zemlju.
Mnogo je godina prošlo, u demokratskim zemljama je gotovo nemoguće da ne izgubite gotovo sve, od popularnosti u narodu... Međutim, za mene je ključno pitanje šta su to naši ciljevi, šta je to što mi želimo od sebe i svoje zemlje? Znamo li mi to? Mi građani Srbije, a i mi Srbi, moramo sebe da pitamo šta je to što želimo od sebe i što hoćemo od svoje države. Kako hoćemo da zemlja izgleda? Možemo li to da uradimo? Možemo li to da uradimo sa entuzijazmom ili da kukamo?
Istakao je da je prethodinh dana vodio teške razgovore, jer čak ni članovi Vlade nisu saglasni oko nekih pitanja, te uvek postoji kamen spoticanja:
Oko Kosova nikad nećemo da se saglasimo. Možemo sebe da lažemo da smo saglasni po tom pitanju, naravno da nismo. Naravno da jedan deo misli "predajte Kosovo živećemo bolje", samo što to neće da kažu, a drugi kažu branite Kosovo. To je kamen spoticanja unutar zemlje, a da ne pričamo o pritiscima spolja, dok ljudi misle da je to "pesma", onako usput izgovorite neku reč, a ne pitaju vas jeste li izbegli sankcije. Koje je to pitanje po kom mi možemo da se usaglasimo? Je l' to pitanje ulaska u EU? Onda će neko da nam postavi pitanje "Evropa tražid a priznamo nezavisno Kosovo", da, traži, najmoćnija sila Unije to traži suštinski. Šta je to oko čega možemo da se saglasimo?
2024. će biti godina velikih ulaganja, gradove nećemo moći da prepoznamo:
Moramo da uradimo dubinske promene u svim sferama. Za tri godine najveće gradove nećemo prepoznati, ali ni mnoge druge. Ako vi pogledate samo Beograd, a neću pričati najviše o njemu, milijardu i 700 miliona odlazi na uređenje samo tog dela oko Expa. Stambene jedinice potrebne za sam Expo, tu ostaviti ljude iz bezbednosti, naučnih struktura, ili druge, do toga da ćemo da izgradimo 18 kilometara najmodernije železnice, nacionalni stadion Expo, aerodrom, i onda se vraća do Prokopa u centru grada. Imaćete vozom da idete od aerodroma do centra grada, i svi ćete da se pravite da smo to oduvek imali.
Dodao je da moramo ulagati i u turizam, te iskoristiti prirodne lepote kojima naša zemlja obiluje. Kao primer naveo je Austriju koja nema more, ali ima Beč, skijališta i jezera. On potencijal vidi u prirodnim lepotama naše zemlje, kakve niko nema: Vlasini, Vlasinskom jezeru, kao i mongim drugim, od Knićkog do Bovanskog. Potom se osvrnuo na dodatne planove za razvoj privrede:
Moramo da uložimo u energetske objekte, u Đerdap. Moramo s Kinezima o rudarstvu da razgovaramo. Moramo da vidimo šta ćemo sa Litijumom, da vidimo šta ćemo sa zlatom jer imamo nova nalazišta, rudarstvo je uvek temelj. Da vidimo da uložimo u mnoge industrijske zone. To je ono što nam donosi novac. Da vidimo kako možemo stočarstvo da poboljšamo, kako da to pomognemo dodatnim novcem, podizanje vinograda, ne da imamo na 5 ari kukuruz, a da na tih 5 možemo da imamo grožđe. Sve da promenimo u zemlji, da gradimo Niš prugu, milion stvari tu imamo i ako mi donesemo tu odluku onda to možemo, ali za to je potrebno učešće svakog čoveka.
Osvrnuo se na vojsku i njen razvoj, zaključivši da smo mi tenkovska sila koja može da značajno utiče na situaciju u Ukrajini, ali da nam nedostaje ljudi:
Svih 100 odsto ljudi su se javili da čuvaju naš narod na KiM, ali nama nedostaje ljudi, nedostaje posada. Sad ćemo da imamo 40 pasarsa. Strašno moćna, a jeftina mašina. Ko će da nam budu posade za Lazare, ko će da vozi Miloša? Neće ljudi više da rade rizične poslove, svuda u Evropi i svetu. To nije izađete i prošetate haljinu suknju. Cela Zapadna Evropa ima problem s tim, svi hoće da žive lepo, a da niko ništa ne rizikuje. Hoćete da imamo vojsku ili nećete? Da povećamo platu? Koliko? Onda da kažete "što nastavnik nema 10.000 evra platu"? Strašno pokvaren čovek može da poredi vojsku danas i pre 15 godina. Moramo da pripremimo kasarne, da vidimo da li će to da traje i koliko. Da vidimo da ljudi za vikend idu kući, ili radnim danima posle 5, 6 popodne, da imaju telefone na tom mestu, morate da upodobite novom dobu, ali prosto hoćete li da imate vojsku ili ne? Ako nećete, nema problema, vratite Ponoša i njih.
Istakao je da danas imamo devizne rezerve koje su veće za 15 milijardi evra, te da će prosečna plata u Srbiji biti 1400 evra:
Hoću da ostavimo pečat, da budemo zapamćeni. To je jedina stvar koja ljude pokreće, vi mislite da sam ja glup, da ne znam za šta su ljudi glasali. Prosečna plata u Srbiji će biti 1.000 evra, u Beogradu 1.400. Šutanovac je rekao kad bude 500 skidam ti kapu, i Ćulibrk, pa je zaboravio. Do kraja 2027. godine prosečna plata biće 1.400 evra. Imamo zlata 40 tona. Nisam došao za Božić da govorim o političkim protivnicima. Šta me briga što kod njih nije završena priča, kod mene jeste. Sve što unište oni, mi ćemo popraviti. Dok nikog ne tuku i ne ulaze na silu u institucije, neka rade šta hoće. Jeste videli koliko ljudi im je bilo na protestima, tog dana u jednom tržnom centru je bilo 30 puta više ljudi.
Opširinije, kao i šta je rekao o opoziciji, možete pročitati ovde.
Autor: pink.rs/redportal.rs