U današnjem ubrzanom načinu života, stres postaje neizbežan pratilac, a njegov uticaj na zdravlje sve je više istraživan i prepoznat. Naročito zabrinjavajuće je to što se stres sve češće povezuje sa razvojem autoimunih bolesti.
Autoimune bolesti nastaju kada imunološki sistem, koji inače štiti organizam, počne napadati sopstvena tkiva. Ovaj poremećaj može zahvatiti različite delove tela, uključujući zglobove, kožu, srce, bubrege i druge organe. Stres se, prema brojnim istraživanjima, pokazao kao faktor koji može izazvati ili pogoršati autoimune reakcije.
Stres izaziva lančanu reakciju u organizmu, otpuštajući hormone poput kortizola i adrenalina. Ovi hormoni, kada su u dugotrajnom višku, mogu narušiti ravnotežu imunološkog sistema. Povećava se proizvodnja zapaljenskih supstanci, a organizam postaje podložniji autoimunim napadima.
Studije su identifikovale povezanost stresa sa autoimunim oboljenjima kao što su reumatoidni artritis, lupus, psorijaza i multipleks skleroza. Osobe koje su izložene dugotrajnom stresu često imaju veći rizik od razvoja ovih bolesti ili ispoljavanja njihovih simptoma.
Važno je naglasiti da upravljanje stresom postaje ključno za očuvanje zdravlja. Tehnike opuštanja, redovno vežbanje i usmeravanje pažnje na mentalno blagostanje mogu biti od suštinskog značaja u prevenciji autoimunih bolesti. Razumevanje veze između stresa i zdravlja otvara put ka holističkom pristupu lečenju, stavljajući naglasak na prevenciju i očuvanje psihofizičkog balansa.
Ljudi sa smeđim očima poseduju neobične moći 💥💫
Autor: Balša Stupar
