Vodič za nezaboravno putovanje od Sombora i Novog Sada do Kuršumlije i Novog Brda, od Novog Pazara, Kragujevca do Beograda, od najranijih epoha pa sve do današnjih dana
Promocija knjige Srbija opisana kućama Nenada Novaka Stefanovića održana je 23. novembra u knjižari Delfi u SKC-u 📖📕. O ovoj knjizi su, pored autora, govorili Dubravka Dragović Šehović, urednica knjige, arhitekta Bojan Kovačević, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Milan Prosen i dr Zoran Janjetović, istoričar.
Srbija opisana kućama je pouzdan vodič za nezaboravno putovanje od Sombora i Novog Sada do Kuršumlije i Novog Brda, od Novog Pazara, Kragujevca do Beograda, od najranijih epoha pa sve do današnjih dana.
Foto: redportal.rs/Laguna
- Ova knjiga je važna jer je kod nas javno govorenje o arhitekturi mnogo manje prisutno nego što bi bio osnovni red ☝🏻 - kaže Bojan Kovačević. - Zbog toga je svako pisanje o arhitekturi dobrodošlo. Knjiga je sjajna jer se ne radi samo o kućama već o kućama i njihovim životima, koji su ponekad spektakularno neverovatni, a istiniti 📖. Pisati o kućama koje je čovek video, dodirnuo, bio u njima, pa još i razgovarati sa ljudima ili njihovim potomcima koji u njima žive... Dve adrese su na mene ostavile najjači utisak, lokalitet škole na Dorćolu i Tanurdžićeva palata u Novom Sadu koja je tipološki ’banula’ u Novi Sad svojevremeno, da bi danas bila zaštitni znak ovog grada.
Foto: redportal.rs/Laguna
Milan Prosen smatra da je Srbija opisana kućama važna jer je taj tip knjiga pristupačniji narodu, čita se, i to je pravi način da se uđe u tematiku arhitekture:
Ova knjiga otkriva razne slojeve naše kulture i našeg graditeljstva kroz priče o građevinama i ljudima koji su u njima živeli. Ono što mi se dopada u ovoj knjizi je strast koju osetite kad dođete pred umetnički predmet ili pred zgradu koja ima posebnu istoriju, uz istraživačku strast da otkrijete pozadinu neke priče. Tekstovi se gutaju i vuku vas da ih čitate. Svako će pogledati prvo one kuće koje je video, u kojima je bio, ali se nadam da će te priče ostati sačuvane u ovakvim knjigama.
- Knjige Nenada Novaka Stefanovića pokazuju da je istorija sve samo ne dosadan predmet koji đaci uče u školi. On je u svojim pričama uspeo da poveže građevine sa ljudima koji su ih gradili, u njima živeli, stradali, patili. Volim Nenadove knjige jer u njima mogu da otkrijem istorijske anegdote za koje nije bilo prostora na fakultetu, a imam poverenja da nisu izmaštane. Nenad zna da uplete priču koja počiva na gomili čvrstih fakata - kaže Zoran Janjetović.
Foto: redportal.rs/Laguna
Prema rečima Dubravke Dragović Šehović, bilo je veoma izazovno raditi na ovoj knjizi:
Ovo je priča o nama, o istoriji, mnogo je sudbina koje su utkane u ova zdanja, zbog čega se knjiga čita kao romaneskno štivo 📖. Sâm rad je bio zanimljiv jer Nenad voli da menja tekstove tokom rada, ali svaka izmena je bila dobra i kvalitetna, neke stvari su se događale tokom rada na knjizi i dolazilo je do novih otkrića. Nenad o svemu vodi računa, trudi se da bude u toku sa svim promenama i želeo je te stvari da utka u rukopis. Zadovoljstvo mi je što sam učestvovala u ovakvom projektu. Ovo je tip knjige koji se čita od početka do kraja, a i ne mora, možete da je otvorite na periodu koji volite i odatle čitate, jer je tako koncipirana. Svaka priča je novi doživljaj i ovo je idealna knjiga da iz nje nešto naučite dok uživate čitajući je. Ovo je knjiga posvećena kućama, ljudima, Srbiji i istoriji.
Bilo je mnogo izmena jer sam usput saznavao nove informacije, na primer: Rimski bunar na Kalemegdanu se tako zove jer je rađen po ugledu na rimski bunar u Orvijetu pored Rima, i ja sam morao tamo da otputujem da se u to uverim. Putovao sam u Rim i Tibingen da bih istražio o jezuitskoj školi na Dorćolu, ulazio sam u kuću u Puškinovoj 5... To radim da bih svom čitaocu pružio sve podatke ☝🏻. Ono što doživljavam kao svoj specifikum je da ostvarim literarni ’faction’, što mi je bolji izraz od publicistike, jer do svega u knjizi sam došao u razgovoru sa ljudima, iz privatnih arhiva, i zato će neko, čitajući ovu knjigu, dobiti nešto što ne može da pronađe nigde drugde. Suština mog rada je, da bih pisao ovakve knjige, ta zdanja o kojima pišem moram da dodirnem. Mogu da naređam činjenice, ali kad dodirnem zid, komad nameštaja, osetim žmarce u prstima i onda kreću rečenice.
Autor: redportal.rs
