Iako nematerijalna stvar, na prvi pogled, i posve neuhvatljiva, sećanja imaju jaku biološku osnovu za postojanje u telu. Prema klasičnoj neurologiji, sećanja se formiraju kada susedne moždane ćelije šalju hemijske impulse preko sinapsi, tj. veza između njih. Nove sinapse su suštiski nova sećanja. Svaki put kada je sećanje "prizvano", taj šablon reaktivacije se ponavlja i jača.
Ideja da sinapse čuvaju sećanja dominirala je neurološkim istraživanjima 100 godina, ali nova saznanja u okviru istraživanja koja su izveli naučnici Univerziteta Kalifornija mogu je iz korena izmeniti.
Sećanja, zapravo, počivaju unutar moždanih ćelija.
Pre više od desenije naučnici su istraživali lek propranol u kontekstu tretiranja efekata PTSD (post traumatskog sindroma). Za propranol se smatralo da je sposoban da prekine formiranje sećanja tako što sprečava stvaranje proteina u kojima se čuva. Međutim, tretman je bio bez efektan osim u slučaju kada se istog trena primeni terapija.
U poslednjih nekoliko godina dokazi su počeli da ukazuju da kada neko prizove sećanje, reaktivirana konekcija među sinapsama nije samo ojačana, već je i privremeno podložna promeni - procesu koji se naziva konsolidacija sećanja. Dodavanjem propranola u ovom trenu naučnici mogu kompletno blokirati konsolidaciju efektivno "brišući" sve iz sinapse.
Mogućnost brisanja "sećanja" zainteresovala je neurobiologe sa Univerziteta UCLA, koji su ovaj fenomen ispitivali na ljuskarima. Napravili su eksperiment koji je puštao elektrošokove u njihove neurone, na taj način stvarajući sećanja na taj događaj, koja su kreirala nove sinapse u mozgu. Nakon toga ekstrahovali su nove neurone i hemijski ih ponovo aktivirali (emulirajući sećanje na događaj) i potom dodali propranol.
DODIR MAJKE OSTAJE ZAPISAN ZAUVEK 💗
U početku lek je potvrđivao ranije istraživanje da briše sinaptičke konekcije. Ali kada su ćelije ponovo izložene šokovima, sećanje se ponovo formiralo u roku od 48 sati - tj. istovetne sinapse su se formirale opet. Ovo je definitivno pokazalo da se sećanja ne čuvaju u sinapsama.
Istraživanjem samog neurona (ćelije mozga) otkriveno je da i posle brisanja sinapsi, molekularne i hemijske promene ostaju u ćeliji. Trag "sećanja" ostaje zapisan zauvek.
Iako treba još istraživanja da bi se definitivno potvrdio ovaj nalaz, čini se da sećanja zauvek ostaju u našem umu. Čini se da smo na pragu revolucionarnog rešenja jedne od najvećih boljki starosti, gubitka sećanja i Alchajmerove bolesti. Pored toga, otvara se čitav horizont mogućnosti da se stvore lekovi za poboljšanje pamćenja.
Mozak ili srce, koga poslušati? 🤔
Mozak i čokolada? 🧠🍫
Eko-tehnologije: GENERISANJE ELEKTRICITETA IZ VAZDUHA 🧐
Autor: Roni Jacobson / redportal.rs
