OSTRAKA ODLUČUJE

Šeszdesetih godina prošlog veka arheolozi su naišli na jedno od najvažnijih otkrića u istoriji izbora i volje naroda. Pronašli su šut, đubre sačinjeno od 8.500 keramičkih pločica iz 471. godine p. n. e. Keramičke pločice ili ostrake, koje su se u antičkoj Grčkoj koristile za glasanje.

Ovaj nalaz je nama ekstremno važan jer nam detaljno dočarava funkcionisanje atinske neposredne demokratije (glasa se o svemu direktno), te posebno jedan od najvažnijih procesa - ostracizma.

Ostracizam je jedan od najvažnijih procesa u Atini. Bio je posve prost: svako za koga se sakupi dovoljno glasova može biti proteran i oduzeta mu sva imovina, bez suda i bez ikakvog objašnjenja. Razlog je bio potpuno nevažan. Ovo je bio proces kojim se društvo kao celina oslobađalo neželjenih pojedinaca (nebitno iz kog razloga) i potencijalnih tirana (individua koje su akumulirale previše moći ili stekle veliku popularnost). Prvo bi se glasalo da li uopšte da se izvede tzv. ostracophoria, glasanje o ostracizmu, pre no što bi se pristupilo samom glasanju o proterivanju. Ako bi se glasalo za, određivan je datum glasanja. Ako se uspešno sakupi 6.000 glasova punopravnih građana (oko 60.000), individua je imala 10 dana da napusti grad. Bez žalbe, bez prava, bez ičega. Ako odbije, čeka ga smrt.

Svi najveći i napoznatiji atinski političari su bili bar jednom mete ostracizma. Čak i veliki Perikle je bio meta, i to upravo iz razloga zbog kojeg je Atina zadivila tadašnji svet, a zadivljuje nas i danas. Ni manje ni više, nego zbog njegovog plana da u Atini podigne Partenon 🤣.

KOLEKCIJA OSTRAKA

Od onih 8.500 otkrivenih ostraka, najviše glasova je dobio političar Megakle, koga je narod mrzeo zbog luksuznog i bahatog života. Ostracizovan je po kratkom postupku 486. g. p. n. e. 😅

Drugi top kandidat za ostracizam je bio niko drugi do pobednik pomorske bitke kod Salamine, veteran boja kod Maratona, bojni admiral, heroj grčko-persisjskih ratova Temistokle. 🤯 Ostracizovan je 471. godine p. n. e.

Osim imena poznatih ličnosti i mnogih drugih nepoznatih (koji su iz nekog razloga razljutili Atinjane), ostrake nam otkrivaju ljubav Grka prema etiketiranju ljudi koje ne podnose 🤣:

1. Leagros Glaukos LAŽOVČINA;

2. Kaliksenus IZDAJNIK;

3. Ksantip, Arifornov sin, PROKAZAN JE OVOM OSTRAKOM KAO NIŠTA DRUGO DO POBEDNIK U SAMO JEDNOJ STVARI - OVOM IZBORU.

4. Megakles Hipokratos PRELJUBNIK (ružnija reč je iskorišćena 😅);

5. Kimon Miltijad, NOSI ELPINIKU SA SOBOM I ODLAZI! (Ljubomora i preljuba su bili česti prestupi 😂).

Po Plutarhu poslednji ostracizam se dogodio 416. godine p. n. e. kada su se rivali Alkibijad i Nika, pošto su shvatili da im zbog njihovih političkih poteza preti ostracizam, udružili da preokrenu glasove protiv trećeg kandidata Hiperbolosa, koji je na kraju i proteran. Ovaj događaj i način na koji je Hiperbolos izgnan je do te mere zgadio Atinjane da su odlučili zauvek da prestanu sa tom praksom.

Od Plutarha takođe preživeo je i zapis, tačnije legenda, koja nam umnogome dočarava kako su se atinske vođe nosile sa ostracizmom. Plutarh piše o trenu glasanja za Aristida "Pravednog" (poznatog atinskog političara i generala), koji je bio određen za ostracizam:

...u vreme o kome pričam, dok su se glasovi zapisivali, priđe Aristidu posve nepismen i neuk čovek, predade mu ostraku i zamoli za pomoć. On sam beše nepismen i nije umeo upisati ime. Aristid se složi i upita, koje ime želi da mu upiše? ARISTID, odgovori čovek. Iznenađen, Aristid ga upita šta mu je taj čovek toliko nažao učinio da mu želi takvu sudbu? - Apsolutno ništa, odgovori. Ne poznajem ga, al' mi je apsolutno dosta da slušam o njemu i njegovom nadimku svugde i svaki dan. Čuvši ovo, Aristid ništa nije više prozborio, upisao je svoje ime na ostraku i predao je nazad čoveku.

Autor: undefined