Beograd preko kabarea ušao u Evropu 😄

U svetu će se 1867. godina pamtiti kao godina velikih promena. Nobel je te godineizumeo dinamit, Verner fon Simens je patentirao generator jednosmerne struje.Štraus je izveo Na lepom plavom Dunavu... Srbija će tu 1867. godinu pamtiti kao godinu kada je dobila nazad svoje gradove, kada je Riza-paša predao ključeve grada, a knez Mihajlo povodom toga priredio veliko slavlje.

Na tom velikom slavlju se u glavi Đorđa Pašone, trgovca i proizvođača likera,kabeze i klakera, rodila revolucionarna ideja. Posmatrajući radosni naord kojise kretao oko njega, on je razmišljao kako da od te radosti zaradi 💸:

Šta ljudi sad hoće? Borba za oslobođenje je završena, dosta je narodu gusala. Radost, veselje, vedra pesma, to narodu treba.

Tako je došao na ideju da osnuje prvi srpski kabare. Prilike su mu i te kako išle naruku, jer je oslobođeni Beograd bio gladan Zapada. Hteo je da preko noći zamenidolamu žaketom, fildžan šoljom, sećiju kanabetom.  Turske građevine su rušene, a od tog materijala su nicale nove. Poznato je da je od Stambol kapije sagrađeno Narodno pozorište. 🎭

Foto: Wikipedia.org/DejanDanilov

Prvi srpski kabare, zvani Bulevar, podignut je 1867. godine. Ova zgrada se nalazi u Ulici Braće Jugovića 16. Posao je cvetao, te je ponosni vlasnik dodavao deo po deo. Glavna zgrada je bila pansion sa velikom salom u prizemlju. Tu su nastupali orkestri iz Austrije i Češke, i to ne bilo kakvi, samo damen-kapele. Dame su kroz salu živahno igrale polku i kan-kan. Zavidni gosti su mu govorili: ,,Imaš si harem.“ On se samo smeškao i sebe smatrao pametnijim od Turaka jer su oni na harem trošili, a on na njemu zarađivao. 🤑

Sala je svake večeri bila puna. Igračice su zadizale dugačke crne suknje, otkrivajući belinu čipke i kao krv crvene mašne na podvezicama. Gosti su padali u delirijum, toliko da su konobari postajali batinaši. Ovaj lokal je iznedrio i prve srpske boeme. To su bili oni koji su se time prozvali u inat Pašoni, koji ih je zbog nemaštine izbacio iz svog lokala, nazivajući ih pijancima na crtu.🍻

Pašona je lokal prodao početkom 20. veka za nevrovatnih 150.000 dinara. Tu su od 1907. godine počeli da se prikazuju filmovi. Od 1928, tu radi bioskop Balkan.📣 Danas je ta zgrada zaštićena kao Spomenik kulture.🏛

Preuzeto iz: Beograd kroz ključaonice 100 kuća

Autor: redportal.rs