Jedno od najranijih umetničkih dela stvorenih ljudskom rukom - misteriozne figurine Venera isklesanih pre više od 30.000 godina - intrigirale su naučnike 2 veka. Pre samo nekoliko dana istraživač sa Univerziteta u Koloradu otkrio je da veruje kako ima dovoljno dokaza da reši misteriju iza ovih totema.
Male figurine koje prikazuju gojazne i debele žene su dugo smatrane za simbole plodnosti i lepote. Ali prema Ričardu Džonsonu i njegovom radu iz medicinskog časopisa Obesity, ključ razumevanja leži u klimi i ishrani praistorijskih ljudi.
Moderni ljudi su ušli u Evropu pre oko 48.000 godina. Poznati u nauci kao orinjačka kultura, lovili su irvase, konje i mamute naoružani kamenim oružjem i alatkama. Ali klima, kao i sada, nikada nije ostajala konstantno ista.
Arheologija: NEANDERTALCI SU SAHRANJIVALI SVOJE MRTVE
Temperature su naglo pale, a ledeni pokrivač se spuštao. Tokom najhladnijih meseci temperature su u proseku bile niže za 10 do 15 stepeni nego danas. U takvoj klimi mnogi su poumirali, dok su se drugi pomerali ka jugu, mnogi su se sklanjali u šume. Promena klime imala je veliki uticaj i na lov, skoro sve životinje su bile izlovljene.
Upravo tokom ovih teških vremena pojavljuju se ove figurine, načinjene od kamena, slonovače, roga i retko od gline. Neke su bile nošene i kao amuleti.
Džonson i njegovi koautori, profesor antropologije Džon Foks i profesor medicine Migel Garsija, uzeli su mere figurina i uporedilii ih sa mestom pronalaska i sa klimom u tim regionima pre 30.000 godina. Otkrili su da što su figurine bile bliže ledenom pokrivaču i glečerima, one su bile sve gojaznije u poređenju sa onima koje su bile daleko od ledenog pokrivača. Zapravo, čini se da su one bile idealizovane predstave tela ljudi koji su živeli u ekstremnim klimatskim uslovima.
Foto: Wikipedia.org/free use
SLIKA: Vilendorfska Venera
Sudeći po istraživanjima, gojaznost je postala poželjna odlika. Gojazna žena je u vremenu velike oskudice imala velike prednosti, posebno u domenu rađanja. Mnogo je lakše mogla da iznese trudnoću i da izdrži (zajedno sa detetom) glad.
Ostrvo hobita 💗
S toga, figurine su najverovatnije bile magijski ili obredni elementi. Simboli ispunjeni sa moći da zaštite ženu tokom trudnoće, porođaja i odgoja deteta.
Same figurine su bile podosta oštećene vremenom, što ukazuje da su dugo bile u upotrebi. Posebno kao znamenja koja je majka ostavljala ćerki u nasleđe. Najverovatnije su se one predavale dalje kada žena stupi u polnu zrelost, zatrudni ili pri porođaju. Želja je bila da žena nasledi blagoslov i telo koji je predstavljao taj totem.
Figurine su se pojavile kao ideološko oruđe da bi se pomogao natalitet i preživljavanje majke i deteta. Estetika te umetnosti oslikavala je težnju i želju za životom i preživljavanjem sledeće generacije u teškim životnim i klimatskim uslovima.
Kada su ljudi PRVI PUT krenuli u RAT? ⚔⚔⚔
Autor: CU Anschutz Medical Campus / redportal.rs
