U prostorima Distrikta u Novom Sadu, u okviru manifestacije Kaleidoskop kulture, 30. septembra 2023. u 19 Äasova otvara se reprezentativna izložba Na putevima srpske umetnosti 1923-2023. šØ
Postavku je priredila novosadska Galerija Bel Art u saradnji sa Fondacijom Novi Sad - evropska prestonica kulture. Prema konceptu autora izložbe likovnog kritiÄara Save Stepanova, ova postavka je zamiÅ”ljena kao jedan moguÄi pogled na najznaÄajnija zbivanja i umetniÄke liÄnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih 100 godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas.
Izložbaje podeljena na 5 segmenata koji su odreÄeni druÅ”tvenim ambijentom, ali i likovno-umetniÄkim specifiÄnostima, i biÄe predstavljena u 6 zasebnih prostora u okviru Diskrikta. Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina proÅ”log veka i pojave zenitizma, kao naÅ”eg autentiÄnog doprinosa internacionalnoj avangardi, te razvoj modernog srpskog slikarstva do poÄetka Drugog svetskog rata - od kratkotrajnog ali znaÄajnog kubizma kojim je u naÅ”em slikarstvu uneta drastiÄna promena shvatanje slike i njenog biÄa do ekspresionizma izmeÄu dva rata š¤©. U tom segmentu izložbe se prezentuju dela velikana naÅ”e umetnosti Save Å umanoviÄa, Milana KonjoviÄa, Petra DobroviÄa, Jovana BijeliÄa, Ivana RadoviÄa, Marka ÄelebonoviÄa, Stojana Aralice, Milene PavloviÄ Barili, Ivana TabakoviÄa i drugih.
Posleratna previranja u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-ih) biÄe predstavljena kroz dela nove generacije umetnika koja Äe ustanoviti estetski modernizam i uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetniÄke tendencije, kao Å”to su Älanovi Zadarske grupe (MiÄa PopoviÄ, Petar OmÄikus, Bata MihajloviÄ, Kosa BokÅ”an i dr.), Älanovi Decembarske grupe (Lazar VozareviÄ, Zoran PetroviÄ, MiloÅ” BajiÄ, Miodrag B. ProtiÄ, Stojan ÄeliÄ i drugi), BoÅ”ko PetroviÄ i drugi. Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora (Olga JevriÄ, Ana BeÅ”liÄ, Olga JanÄiÄ, Jovan SoldatoviÄ, Nandor Glid). Potom se javljaju zagovornici enformela (Filo FilipoviÄ, MiÄa PopoviÄ, Vera BožiÄkoviÄ, Å ilja TodoroviÄ, Branko ProtiÄ, AÄ, Bogdanka PoznanoviÄ), a zatim i nekoliko zagovornika stavova novih tendencija (posle enformela), kao Å”to su Mira Brtka, Milena ÄubrakoviÄ, Aleksandar TomaÅ”eviÄ, Damnjan i dr. ššØ
JoÅ” tokom ranih Å”ezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti se pojavljuju pokreti obnove slike i nove figuracije zapoÄete idejama grupe Medijala (Leonid Å ejka, Vladimir VeliÄkoviÄ, Dado ÄuriÄ i dr.), transformisana u pop-artistiÄke stavove DuÅ”ana OtaÅ”eviÄa. Nova figurativna umetnost je potom bila izuzetno prihvaÄena od tada mladih umetnika poput Milana BlanuÅ”e, Dragana MojoviÄa, Aleksandra CvetkoviÄa i drugih.
Veliki rez u naÅ”oj umetnosti je napravljen krajem Å”ezdesetih i tokom sedamdesetih godina proÅ”log veka kada nastupaju akteri tzv. nove umetniÄke prakse i konceptualne umetnosti, a na izložbi Äe biti zastupeljena dela Äuvene beogradske grupe umetnika u kojoj su bili Marina AbramoviÄ, RaÅ”a TeodosijeviÄ, Era MilivojeviÄ, NeÅ”a ParipoviÄ, Zoran PopoviÄ i Gergelj Urkom i Älanova subotiÄko-novosadske grupe Bosch+Bosch (Sombati Balint, Slavko MatkoviÄ, Atila Äernik, Laslo Salma, Laslo KerekeÅ” i Katalin Ladik), Bogdanke PoznanoviÄ i Älanove novosadskih grupa KOD (Slavko BogdanoviÄ, Miroslav RadojÄiÄ, Miroslav MandiÄ, Slobodan TiÅ”ma, PeÄa VranjeÅ”eviÄ), te grupe E KOD (Kopicl).
PostmodernistiÄka umetnost osamdesetih u pretkrizno jugoslovensko doba donosi pokret nove slike sa neoekspresionistiÄkim slikarstvom koje predvode "preobraÄeni" konceptualista Laslo KerekeÅ”, te Mileta ProdanoviÄ, Destil MarkoviÄ, grupa Alter imago i vajar MrÄan BajiÄ. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka deÅ”avaju se aktivistiÄki pokreti, obavljaju se modernistiÄki principi naroÄito izraženi u novoj skulpturi. Posebnu figuru u ovom pokretu predstavlja Zvonimir SantraÄ sa svojim monumentalnim instalacijama š¤©.
šPoslednji segment izložbe posveÄen je umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom druÅ”tvu dolazi do tranzicijskih promena. Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti - od klasiÄnih ka novim tehnoloÅ”kim medijima istražuju se nove umetniÄke moguÄnosti digitalne, tehnoloÅ”ke i ekranske slike...š§
Tokom trajanja izložbe, do 28. oktobra, pored voÄenja kroz postavku, održavaÄe se i niz prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posveÄenih srpskoj umetnosti dvadesetog i poÄetka ovog veka.
Nakon sveÄanog otvaranja u 19 Äasova, meÄunarodno afirmisan umetnik Balint Sombati Äe izvesti performans Na liniji, a biÄe prikazan video-rad novosadskog umetnika Dragana VojvodiÄa Distorzija organizma. Izložba traje do kraja oktobra 2023.
Autor: redportal.rs