Sporazum nakon kojeg je okončana vojna operacija i završen vojni sukob u Nagorno-Karabahu, prema mnogim analitičarima, verovatno nije kraj ambicija Azerbejdžana.
Baku intenzivno radi na integraciji teritorije Nagorno-Karabaha, dok Jerevan ističe da je u toku etničko čišćenje.
Uprkos tome što je višedecenijski cilj Azerbejdžana najverovatnije ispunjen, Baku je odlučan da trenutno stanje iskoristi i da reši pitanje povezanosti sa Republikom Nahčivan.
Nahčivan je eksklava Azerbejdžana, odvojena od ostatka države jermenskom teritorijom, a njihova najkraća veza je koridor Zangezur koji se nalazi u južnoj Jermeniji. Nakon rata koji su 2020. godine u Karabahu vodile ove dve zemlje, koji je, takođe, kulminirao pobedom Azerbejdžana, ove dve zemlje su sa Rusijom potpisale trilateralni sporazum o prekidu vatre koji je definisao i transportne rute.
Dok Azerbejdžan poziva da se i Zangezur uključi u primenu tog sporazuma, pozivajući i Rusiju da kao neutralni posmatrač nadgleda primenu, Jermenija do sada nije izlazila sa zvaničnim stavom.
Ipak, iako Jermeni nisu javno prihvatili ideju otvaranja koridora do sada, Jerevan, kao prestonica zemlje bez izlaza na more, nedavno je počeo da gleda na projekt u pozitivnom svetlu, kako to navode azerbejdžanski zvaničnici i neki drugi izvori.
Zangezur, koji je deo južne Jermenije, bio je sporna teritorija još od Prvog svetskog rata. Danas Jermenija ovu oblast smatra svojom provincijom Sjunik, dok se Azerbejdžan poziva na period SSSR-a, kada se oblast nazivala Nahčivanski koridor i kada je obuhvatala putnu i železničku rutu koje su neupotrebljive od rata 1992.
Budući na drastično promenjenu geopolitičku situaciju, kao i činjenicu da koridor ne samo predstavlja vezu između dva dela Azerbejdžana, već i direktnu kopnenu liniju između Bakua i Istanbula, vrlo je verovatno da će pun fokus Azerbejdžana u periodu pred nama biti ponovno pokretanje Zangezur koridora, nakon 31 godine prekida.
Kineski policajci patroliraju Srbijom 👮🚨
Autor: Balša Stupar
