Bizarni projekat iz doba Hladnog rata

Tokom pedesetih godina prošlog veka, dizajneri aviona širom sveta počeli su da razvijaju jedinstvenu konfiguraciju aviona, koja se naziva tail-sitter. Za razliku od konvencionalnih aviona, repni avioni koji su sedeli oslanjali su se na rep i koristili samo snagu motora da se podignu sa tla pre nego što bi prešli u vertikalni let i ponovo se vratili da vertikalno slete na rep. Konfiguracija, iako tehnički izazovna za razvoj, omogućila bi avionima da rade bez pista, suštinski menjajući način i mesto na koje bi vazduhoplovstva moglo da koristi svoje avione.

Početkom pedesetih godina francuska vazduhoplovna firma SNECMA (Societe nationale d'etudes et de construction de moteurs d'aviation) započela je razvoj bezkrilnih ispitnih uređaja kako bi dokazala održivost koncepta aviona koji mogu da slete na rep. U to vreme, američke firme su takođe razvijale sopstvene prototipove "sedećih aviona", ali SNECMA će otići korak dalje razvijajući avion sa sedištem na repu sa izuzetno nekonvencionalnim prstenastim (cilindričnim) krilom. Cilindrično krilo je obećavalo veću efikasnost u odnosu na konvencionalno krilo uklanjanjem vrtloga vrha krila. Takođe bi bio kompaktniji, dodatno smanjujući prostor potreban za vertikalno poletanje i sletanje. Francuski dizajneri su takođe izneli teoriju da bi cilindrično krilo moglo na kraju biti projektovano da funkcioniše kao ramjet motor, pokrećući avion na nadzvučne brzine.

Foto: Wikipedia.org

C. 450 Coleoptere napravljen je 1958. g, a ispitivanja leta su započeta početkom 1959. Do maja je nekonvencionalni avion ostbvario svoje prvo uspešno lebdenje bez pomoći, dostigavši visinu od čak 800 metara. Uprkos ranim uspesima tokom letačkih testova, ubrzo su se pojavile mane u dizajnu letelice. Pokazalo se da je Koliopter izuzetno teško pilotirati. Inovativno sedište pilota moglo bi da se okrene za 90 stepeni, ali piloti su se i dalje trudili da procene udaljenost letelice od tla prilikom sletanja. Bez konvencionalnog krila koje pruža otpor, Coleoptere je takođe imao tendenciju da se polako okreće oko svoje ose.

Dana 25. jula 1959. g. Koliopter je izveo svoj 9. probni let. Ovog puta, pilot je trebalo da prebaci letelicu sa vertikalnog na horizontalni let, izazovna procedura koja bi označila veliku prekretnicu za program. Koliopter se uspešno uspeo, ali tokom tranzicije odjednom je postao previše nagnut i usporen da bi održao visinu. Letelica je počela da se pada na zemlju dok se pilot borio da povrati kontrolu, jedva uspevši da se katapultira u poslednjem trenutku. Koliopter je uništen.

IZVOR: YT / jaglavaksoldier

Drugi prototip Kolioptera nikada ne bi bio izgrađen. Do 1960. bilo je jasno da je konfiguracija tail-sitter slepa ulica. Jednostavno, to je bio preveliki kompromis kada je reč o nosivosti i dometu, a previše je bilo teško pilotirati. Bilo je jasno da je vektorski potisak, omogućavajući vazduhoplovu da ostane vodoravan, praktičnije i sigurnije rešenje.

Foto: Wikipedia.org

Autor: redportal.rs