Na danaÅ”nji dan 2020. godine u Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori na kojima je tada vladajuÄa Demokratska partija socijalista Mila ÄukanoviÄa izgubila veÄinu. MeÄutim, politiÄke kombinatorike nakon proglaÅ”enja rezultata i pobede izgleda nisu opravdale oÄekivanja graÄana koji su 30. avgusta zaokružili neke od tri pobedniÄke koalicije.
U novembru 2019. godine DPS je održao partijski kongres na kojem je ÄukanoviÄ najavio obnovu Crnogorske pravoslavne crkve. Deset dana kasnije, pokuÅ”aj je atentat na episkopa budimljansko-nikÅ”iÄkog Joanikija. Zatim je SkupÅ”tina Crne Gore usvojila Zakon o slobodi veroispovesti, prema kojem je položaj Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori znatno otežan, a imovina SPC trebalo je da preÄe u državno vlasniÅ”tvo. Negativno miÅ”ljenje o ovom zakonu dala je Venecijanska komisija, a veÄina verskih poglavara u svetu, ukljuÄujuÄi i papu Franciska, apelovali su da se zakon ne donosi bez saglasnosti svih verskih zajednica u Crnoj Gori.
PoÅ”to je SkupÅ”tina usvojila sporni zakon, nakon Å”to su u skupÅ”tinskoj sali uhapÅ”eni svi poslanici opozicionog Demokratskog fronta koji su pokuÅ”ali da spreÄe glasanje i insistirali na daljim razgovorima vlasti sa crkvenim velikodostojnicima, poÄeli su najpre spontani protesti, a potom su prerasli u litije Å”irom Crne Gore.
Foto: Fejsbuk/Fejsbuk
VeÄinu glasova na izborima 30. avgusta 2020. godine osvojile su tri opozicione koalicije - Za buduÄnost Crne Gore (proÅ”ireni Demokratski front), Demokratska Crna Gora i Ujedinjena reformska akcija. Zajedno su imali 41 poslaniÄki mandat, Å”to je broj neophodan za parlamentarnu veÄinu. Od toga je ZBCG imala 27 mandata, odnosno dve treÄine.
Mandat sa sastav Vlade dobio je Zdravko KrivokapiÄ, nosilac izborne liste ZBCG. Ipak, on je poÄeo zagovarati formiranje tzv. ekspertske Vlade bez uÄeÅ”Äa politiÄkih stranaka. Ali ni tu nije bio potpuno dosledan, pa je tako Demokratska Crna Gora dobila mesto predsednika SkupÅ”tine, a URA mesto potpredsednika Vlade zaduženog za koordiniranje službama bezbednosti.
Bez obzira na ovakav stav, poslanici ZBCG su glasali za Vladu Zdravka KrivokapiÄa. Nije bila dugog veka i ostala je bez podrÅ”ke u parlamentu, februara 2022. godine. S druge strane, KrivokapiÄ je ostao i bez uticaja u srpskom biraÄkom telu, poÅ”to je viÅ”e puta najavljivao, a zatim odlagao potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, Å”to je bilo jedno od glavnih oÄekivanja graÄana koji su glasali za ZBCG. Umesto nje, izabrana je nova Vlada na Äelu sa Dritanom AbazoviÄem, ali uz manjinsku podrÅ”ku druge parlamentarne veÄine, Äiji je glavni deo bio DPS.
Foto: spc.rs
AbazoviÄeva Vlada uradila je ono Å”to je veÄina graÄana oÄekivala 30. avgusta - potpisala je Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Nije uspela da opstane ni Äetiri meseca, jer je i njoj izglasano nepoverenje u SkupÅ”tini.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 11. juna ove godine, stranke koje su 30. avgusta osvojile 41 poslaniÄko mesto su sada, samo u drugaÄijim koalicijama i sa novoformiranim Pokretom Evropa sad, osvojile 50 poslaniÄkih mandata. Prethodno je u drugom krugu predsedniÄkih izbora, uz podrÅ”ku ZBCG, Demokrata i pokreta URA, kandidat Pokreta Evropa sad Jakov MilatoviÄ pobedio Mila ÄukanoviÄa.
Premda su PES i ZBCG u koaliciji na lokalnom nivou, ukljuÄujuÄi i u SkupÅ”tini Glavnog grada Podgorica, lider PES-a i mandatar Milojko SpajiÄ nedavno je saopÅ”tio da ZBCG neÄe biti deo nove Vlade, a da Äe u nju uÄi manjinske partije koje su podržale ÄukanoviÄa na predsedniÄkim izborima i bile koalicioni partneri DPS-a, meÄu kojima su BoÅ”njaÄka stranka, Albanski forum, Albanska alijansa, Demokratska unija Albanaca i Hrvatska graÄanska inicijativa.
Predsednik Crne Gore Jakov MilatoviÄ je u ponedeljak izjavio da se razbila pobedniÄka energija koja je postojala nakon predsedniÄkih izbora i da sastav Vlade treba da odražava želje graÄana:
Ja sam u naÄinu na koji sam nakon velike pobede u Podgorici pozvao konstituente koalicije ZBCG, Demokrata i Ujedinjenje, ali i GI URA, pokazao ono Å”to graÄani žele, politiÄku Å”irinu i viziju, a mislim da je to potvrÄeno na predsedniÄkim izborima i to je bio trasirani put. Da li neko skreÄe sa tog puta, graÄani neka procene.
Može li SPAJIÄ do 41 poslanika? āš»šļø
Autor: Filip PejkoviÄ
