Koja CIVILIZACIJA je NAJSTARIJA? 🧐📚

Sumer, Akad, Egipat, Kina?

Istorija je svedočila usponima i padovima mnogih civilizacija. Neke prežive tek par decenija, dok druge traju vekovima. Stoga se postavlja logićno pitanje - koja civilazija je najduže trajala?

Na prvi pogled ovo može da nam se čini kao poprilično prosto pitanje, ali odgovoriti na njega je ekstremno komplikovan poduhvat. Glavni problem predstavlja odsustvo saglasnosti među modernim istoričarima oko glavnih odlika civilizacija koje bi nam omogućile da na osnovu njih odredimo koja je civilizacija najstarija. Na primer i sam termin civilizacija je problematičan, jer nije jasno definisano na šta sve može da se primeni i šta je sve čini? Kako možemo da odredimo početak, a kako kraj civilizacije? Sobzirom da su mnoge najpoznatije i najdugovečnije civilizacije imale duge periode strane vladavine da li ih možemo smatrati jedinstvenim? ili treba da imamo jasne odrednice? Itd, itd.

Koncept civilizacije je težak pojam za definisanje, posebno na onaj način koji bi ga jasno i nedvosmisleno omeđao kao reper prema kome bi sve mogli meriti.

Stoga prinuđeni smo da premeštamo akcenat na razne odlike onoga što čini jednu civilizaciju (jezik, pismo, kultura, uređenje) i da na osnovu toga damo više odgovora.

KINA

Ako bi pitali ljude na ulici koja je civilazicija od postojećih najdugovečnija sigurno bi u većini slučaja naveli Kinu na prvom mestu, i to sa dobrim razlogom. Kao prvo, Kina poseduje najstariji kontinuirano pisani jezik na svetu. Procenjuje se da se sam jezik koristio oko 6 milenijuma, pride mnogi od današnjih znakova kineskog pisam koristili su se još pre 3.000 godina. Ne postoji nijedna kultura na planeti koja se može pohvaliti takvim kontinuitetom.

Sa druge strane, ako bi poredili modernu Kinu sa svojim istorijskim prethodnikom mogli bismo postaviti osnovano pitanje da li moderna kultura kine i njena novija istorija u bilo čemu slična sa onom i prethopdnih vekova? U slučaju da smatramo da poseduje neprekinuti kontinuitet, u tom slučaju Kinu možemo smatrati civilizacijom starom preko 5.000 godina. A sudeći i prema velikoj studdiji koju je uradila Kineska državna administracija za kulturno nasleđe - to je upravo i slučaj.

Međutim, ne slažu se svi istoričari sa ovim zaključkom.

Kao prvo, ovakva tvrdnja poseduje značajnu političku vrednost jer legitimizuje postojeću političku, državnu i teritorijalnu strukturu moderne Kine. I kao drugo, zanemaruje heterogenost regiona kojeg čini ogroman broj različkih zajednica za različitim kulturama.

STARI EGIPAT

Još jedan od primarnih kandidata za najstariju živu civilizaciju je Egipat, međutim i ovde je teško donetu jasnu odluku.

Stari Egipat je bilo veliko kraljevstvo koje je stvoreno ujedinjenjem Gornjeg i Donjeg Egipta oko 3100. godine p. n. e. i koje je trajalo sve do 332. godine p. n. e. kada je Egipat osvojio Aleksandar Makedonski. Međutim, uprkos ovom osvajanju jezik i pismo su nastavili da žive sve do 5. veka nove ere - 3.500 godina nakon što su počeli da se koriste.

Pored navedenog, mnogi biraju i da se fokusiraju na trajnost staropegipatske religije mešutim ni to nije nikako bio statičan i pravolinijski razvoj. Konstantno se menjao tokom vremena, zajedno sa ljudima koji su praktikovali njene rituale - sve dok nije zamenjen hrišćanstvom u 1. veku n. e.

MESOPOTAMIJA

Region u međurečju reka Tigar i Eufrat smatra se za kolevku civilizacije. Sama reč Mesopotamija je grčkog porekla i označava zemlju između dve reke i ime je za mesto u kome su se odigrali jedni od najznačajnijih događaja iz rane istorije čovečanstva - otkriće matematike, jedrenja, mapa, pisma itd.

Ljudi su se prvi put naselili u regionu tokom perioda paleolita, gde su imali velike koristi od plodne zemlje kao posledice plavljenja TIgra i Eufrata. Zbog toga je pre oko 12.000 godina upravo na tom mestu nastala prva poljoprivredna revolucija. Makon toga, pre oko 5.000 do 6.000 godina na istom mestu nastaje i urbana revolucija - nastanak prvih velikih gradova. Prvi grad, koji se datira u vreme oko 3.200 godine p. n. e, je bio Uruk koga su igradili Sumeri - tvorci prvog pisanog jezika.

Istorija Mesopotamije je ogromna i komplikovana, u njoj se smenjivala serija vladara, dinastija i imperija. Sve od Akadjana, Guta, Ur-Namma, Vavilonaca, Hetita, Asiraca i Persijanaca. Aleksandar Makedonski je Mesopotamiju osvojio 332. godine, kada je postala deo Makedonskog carstvam a nakon njegove smrti bila je deo Seleukidske imperije.

Posmatrana kao celina, za Mesopotamiju bi se moglo reći da poseduje istoriju dugu koliko i stari Egipat, ali teško je okarakterisati kao jedinstvenu i u kontinuitetu usled velikih promena koje su se smenjivale u regionu.