Dvanaestu godinu zaredom, francuska humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" organizuje letovanje na moru za 42 dece iz kosovsko-metohijskih enklava. 🌊
Predsednik humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" Arno Gujon kaže da su to deca koja, nažalost, nikad nisu bila na moru i koja nikad nisu izašla iz enklava, da su to deca koja trpe sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Sedam dana na moru za tu decu je sedam dana slobode, kaže Gujon.
Predsednik humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" Arno Gujon je rekao da su deca došla ove godine iz Ropotova, iz Raniluga, iz Kosovske Kamenice, iz Goraždevca iz sela južno od Ibra na Kosovu i Metohiji, piše RTS.
- To su deca koja, nažalost, nikad nisu bila na moru i koja nikad nisu izašla iz enklava. To su deca koja trpe sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Ono što mi pratimo kroz medije, to je njihova svakodnevnica - kaže Gujon.
Prema njegovim rečima, sedam dana na moru za tu decu je sedam dana slobode.
- To je mnogo više od mora, to je mnogo više od odmora. To je osećaj da su slobodni i da su bezbedni. To je takođe način da se druže sa drugom decom, jer deca dolaze iz nekih manjih mesta gde nema puno dece. I kad su svi zajedno, njih 42, onda to treba gledati i osetiti. To je stvarno radost - kaže Gujon.
Istakao je da ono što su im sada poklonili, to su uspomene za ceo život.
- Otkad mi je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju pre 4,5 godine, nemam priliku da vidim na licu mesta rezultate naših humanitarnih akcija, samo kad je letovanje na moru, eto mogu to da osetim, da vidim šta to znači, šta smo zapravo uradili, tako da svake godine idem tamo i to je jedinstvena prilika da se družim sa tom decom, da razgovaram sa njima, da razmenimo iskustva, mišljenja i da naravno da se bolje upoznamo i da nastavimo dalje da radimo - napomenuo je.
Dodao je da letovanje sa decom se organizuje već 12 godina i to je akcija koja se realizuje u saradnji sa Eparhijom Raško-Prizrenskom.
- Pitam na primer ove godine jedno dete i on mi kaže da je iz Rajanovca. Ja ga pitam - pa koliko đaka ima tamo? On odgovara - pa ja sam sam u odeljenju, a u školi ima nas osamnaestoro. Takođe, jedne godine, pitao sam jednu devojčicu kako ti se sviđa ovde? Očekivao sam da će da kaže - sviđa mi se more, društvo, kupanje. Međutim, ona kaže - ljudi koje srećemo, a koje ne znamo su dobri prema nama, dok u selu gde živimo svi se znamo, a ljudi koje ne znamo, a koji dolaze iz okolnih sela - albanske komšije, uglavnom nisu dobronamerni i dešavalo se da su me pljunuli i vređali - ispričao je Gujon.
Prema njegovim rečima, to znači da u njihovom životu od kad su se rodili, oni su navikli da ljudi koje ne znaju su potencijalna opasnost.
Gujon je rekao da su ove godine odlučili da organizuju za 800 dece iz našeg regiona dolazak u Beograd, zato što je tokom obilazaka regiona vidio da većina dece nikad nije bila u Beogradu, a gledaju prema Beogradu sa ushićenjem.
- Tako da, danas nam dolazi, evo druga grupa. Deca iz Makedonije su već otišla, danas dolazi 150 dece iz Hrvatske. I to je posebno važno, mi smo baš izabrali da bude tura iz Hrvatske sada, pošto trenutno se u Hrvatskoj obeležava Oluja. I to je takođe veoma stresno, deca nam dolaze na primer iz Knina, iz Petrinje, iz Karlovca, iz Zagreba, iz cele Hrvatske - kaže Gujon.
Najveće rezerve zlata i deviza ima Kina 🤑
Helikopteri se sudarili dok su gasili požar 🔥
Autor: RTS