Borio se na Kosmetu, a decu podiže u garaži 💔 Đorđevići su POSLEDNJA SRPSKA PORODICA u preševskoj mahali! 😭

Mahala Šamazojce osim porodice Đorđević naseljena je u potpunosti albanskim stanovništvom. ☝🏻

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe objavila je apel za pomoć poslednjoj srpskoj porodici u preševskoj mahali. 💔 Ovaj apel prenosimo u celosti: 👇🏻

Hrabro se borio na Kosmetu, a decu podiže u garaži: Đorđevići su poslednja srpska porodica u preševskoj mahali!

„Živimo u preuređenoj garaži, uslovi su nikakvi. Kad počne kiša, turaju se lavorčići. Vlage ima koliko hoćete. Deca žive u zebnji, prosto ne znaju za bolje” – strašne reči majke Aleksandre pogađaju kao grom iz vedra neba.

Mahala Šamazojce u preševačkom selu Strezovac, osim porodice Đorđević, naseljena je u potpunosti albanskim stanovništvom. Ugledavši nedovršen objekat, nismo ni slutili da smo ispred doma u kojem živi četvoro mališana! 💔

„Bilo je ovde još srpskih porodica. U potrazi za boljim životom, odlazile su jedna za drugom” – setnim glasom otac Igor objašnjava da su poslednja srpska kuća u mahali. 😢

Scena kao iz horor filmova dočekala nas je odmah nakon ulaska u kuću. Voda je potpuno probila plafon, pa zvuk kapljica koje padaju na goli beton izaziva strah i jezu. Nismo mogli da verujemo da se nalazimo u prostoriji u kojoj žive Milan (12), Miljana (10), Lazar (8) i Ivan (3).

„Prokišnjava na sve strane, tepih smo izbacili jer nema svrhe držati ga. Pošto imamo samo dva kreveta, muž, najmlađi Ivan i ja spavamo u jednom, a starija deca u drugom. Imamo mesta za još kreveta, ali ih nemamo” – rekla je majka Aleksandra.

Uslovi kakvi se retko viđaju svedoče o nemoći i generacijskom siromaštvu porodica iz ovog kraja. Ostavljeni na milost i nemilost, zaboravljeni od svih, Đorđevići ne žele da odu sa svoje rodne grude.

pročitajte još

🐰🥚 VASKRŠNJE AKCIJE HO Srbi za Srbe 💓 KALIGRAFIJA IZ BLOKA i VASKRŠNJI VAŠAR 😍

„Sa 19 godina sam kao učestvovao u ratu na Kosovu i Metohiji. Prošao sam Goru kod Prizrena i još 12 karaula. Bili smo pojačanje, gde napadnu tu idemo. Ne bih da se prisećam toga, hvala Bogu kad vratih glavu na ramenima. Od države, nažalost, ni iglu nisam dobio!” – sa dozom ogorčenja priča otac Igor.

Igor je išao u nadnicu kad ga neko pozove, sve do pre par meseci kada je dobio reumu, a uz to mu je i vid oslabio. Sada više ne sme da obavlja fizičke poslove, pa o zemlji, plasteniku i par koza brinu supruga i deca. Kako kaže, stigli su ga rat i boravljenje po rovovima...