Đorđe Marinković, Piroćanac koji je ceo svoj radni vek proveo na Železnici kao inženjer, bezmalo četiri decenije bavi se freskoslikarstvom. Za to vreme oslikao je veliki broj svetinja širom Srbije, a kako kaže za Telegraf, nadahnuće da se bavi baš freskoslikarstvom dobio je prilikom posete jednoj od najvećih srpskih svetinja - manastiru Visoki Dečani. 🙏🏻
Marinković je već nekoliko godina u penziji i penzionerske dane provodi u svom ateljeu u živopisnom kanjonu reke Jerme, u selu Vlasi, gde slika ikone i freske, nastojeći da sačuva od nestanka srpsko duhovno i kulturno blago. 👆
- Mogu slobodno da kažem da je Srbija zemlja fresaka, jer srpsko srednjovekovno slikarstvo je nešto što je neprocenjivo i nešto što zadivljuje poznavaoce umetnosti širom sveta. Zbog toga sam i početo da se bavim freskoslikarstvom daleke 1987. godine kada sam ušao u manastir Visoki Dečani i ostao fasciniran nestvarnom božanskom lepotom. Tada sam se već nekoliko godina bavio slikarstvom, ali od tog momenta i mog boravka u Visokim Dečanima, više nisam imao dileme čime treba da se bavim u životu - kaže Marinković za Telegraf.
- Oslikavao sam crkve Svete Trojice u selu Izvor kod Pirota, selu Beleš kod Dimitrovgrada, u Ribnici kod Valjeva i mnogim drugim svetinjama u Dragincu kod Ljiga. Ikonopis i freskoslikarstvo sam učio u početku sam, ali sam mnogo naučio i od jednog od najvećih živih majstora ovog posla - Časlava Colića, koji živi u obližnjem pirotskom selu Jalbotina. Časlav je ostavio je neizbrisiv trag u srpskom freskoslikarstvu - kaže Marinković.
Prema njegovim rečima, sve manje ljudi u Srbiji bavi se freskoslikarstvom. 😔
- To je ono što mi se ne sviđa, jer jedini način da se sačuva neprocenjivo bogatstvo srpskih svetinja jeste upravo da se što više ljudi bavi freskoslikarstvom i kopiranjem fresaka - navodi on.
Autor: Telegraf
