Odlaganje zbog toga što imamo averziju prema nekoj obavezi je ipak mnogo češće nego što se nešto odlaže zbog lošeg upravljanja vremenom. Sama pomisao na neku obavezu može da nam izazove anksioznost što povećava šanse da je odložimo. 🤤
Prošlogodišnja studija iz Nacionalne fondacije prirodnih nauka Kine pokazal je da delovi mozga povezani sa osećajem bola i upravljanjem emocija su drugačija kod onih koji hronično odlažu obaveze.
Kada izbegavao neku obavezu, često izbegavamo negativne emocije povezane sa njom. Tako onda treniramo mozak da se osećamo bolje kada odložimo neku obavezu, pogotovo ako umesto toga radimo nešto što nam prija.
Učenje za neki ispit, pisanje nekih izveštaja, radova su jedni od najčešćih obaveza koje odlažemo. Ljudi koji imaju problem sa samopouzdanjem kao i perfekcionisti su podjednako skloni odlaganju. 🧐
Ipak, osećaj krivice i sramota je često prisutan kada sami sebi odvraćamo pažnju. Na duže staze prokrastinacija je loš način upravljanja naših emocija. Kratkotrajno popravite raspoloženje ali ste kasnije samokritični i povećavate negativno raspoloženje i tendenciju da dalje odlažete svoje obaveze.
Autor: redportal.rs
