Vaspitanje deteta je značajan proces u životu svake porodice, a trebalo bi da bude prepoznat i u radu svakog nastavnika. U vremenu u kome živimo i način vaspitavanja dece se menja. Roditelji zbog svakodnevnih obaveza često nemaju dovoljno vremena da se na kvalitetan i adekvatan način bave svojom decom, te njihovo vaspitanje dobrim delom prepuštaju nastavnicima, sportskim trenerima, ili drugim autoritetima, piše Magazin Novosti.
Sa druge strane, nastavnici uglavnom očekuju da im u školu dolaze već vaspitana deca koju isključivo treba da obrazuju i nauče specifičnim veštinama.
Pravilno vaspitanje moguće je jedino uz učešće i porodice i škole, kao komplementarnih subjekata u životu svakog deteta. Škola decu obrazuje i utiče na formiranje životnih stavova, ali ih ne može vaspitavati bez učešća roditelja, niti je realno očekivati da na kraju obrazovno-vaspitnog procesa iz nje jednostavno izađe savršeno obrazovano i vaspitano dete.
Međutim, šta ako roditelji nemaju vremena ili su i sami skloni nasilnom ponašanju? Šta ako je dete prepušteno samom sebi, bez poštovanja prema drugim odraslim osobama u njegovom okruženju, prema nastavnicima u školi, prema drugim učesnicima u školskom sistemu? Da li se iz takvog okruženja i „nezainteresovanosti“ može stvoriti dete koje kasnije u životu može ostati izvršilac nasilja?
Na ova pitanja odgovorila je psiholog Biljana Mihailović, koja govori da većina istraživača i teoretičara smatraju da je vršnjačko nasilje odraz celokupne situacije u jednom društvu.
Različiti teorijski modeli, obuhvatajući različite aspekte, kao i faktore nastanka i održavanja agresivnosti kod dece i mladih osvetljavaju, ali ne daju potpunu sliku ovog fenomena.
- Brojna istraživanja su se bavila faktorima rizika za pojavu nasilja i ustanovila da roditeljsko vaspitanje i uslovi odrastanja utiču na pojavu nasilništva kod dece. Rezultati istraživanja sprovedenog na našem uzorku (Tanja Nedimović i Mikloš Biro) pokazuju da su bitni prediktori za direktno vršnjačko nasilje: pol, nasilje u porodici i hladan vaspitni stav oca i majke.
Dakle, roditelji svojim ponašanjem mogu doprineti da se kod njihove dece razvije i održava nasilno ponašanje.
S obzirom da su roditelji ovako snažan faktor, onda je logično da njihov uticaj može ići i drugom pravcu – u pravcu razvijanja nenasilnih, društveno-poželjnih obrazaca ponašanja.
Kada govorimo o nasilju, nekako se podrazumeva da govorimo o intervenciji na nasilje, a zapostavljamo značajniji deo – prevenciju da do nasilnih ponašanja ne dođe ili da se ono zaustavi na razvojno-podsticajni način. Uloga roditelja u prevenciji vršnjačkog nasilja je veoma značajna, tako da bi, u razvoju dece, fokus trebalo da bude na preventivnim, a ne interventnim aktivnostima.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje, to možete da prijavite OVDE.
Autor: magazin.novosti.rs
