DESPOT STEFAN ☝: Fascinira me pismo koje Srbi danas koriste. Biograf Konstantin Filozof je po mom zahtevu izradio gramatiku srpskog jezika poznatiju kao Skazanije o pismeneh. 📚
Despot Stefan Lazarević smatra se jednim od najvećih vladara u srpskoj istoriji. Osim što se u nemoguća vremena izborio da Srbija ima koliko-toliko bolji položaj u odnosu na druge porobljene zemlje, pokazao se kao hrabar ratnik i diplomata. Od svoje prestonice Beograda napravio je moderan evropski grad koji je povezivao Zapad i Istok.
U ekskluzivnom intervjuu za RED portal despot Stefan nam je otkrio kako mu je izgledalo detinjstvo, šta bi sve sagradio, kako je spasio sestru kod Angore, da li očekuje da njegov otac dobije hram u Kruševcu nalik Hramu Svetog Save u Beogradu, šta misli o digitalnom obrazovanju, kako mu se čini ulica koja nosi njegovo ime, kao i da li mu se dopada spomenik. 😍
Foto: Zoran Zlatanovic
Rođen si u 14. veku. Koliko se tvoje detinjstvo razlikovalo od detinjstva koje deca imaju danas? 😑
Poprilčno! Današnja deca imaju mnogo više mogućnosti za obrazovanje, životni prostori su mnogo udobniji, a i sam način življenja se baš razlikuje. Život pod svećom je definitivo značajno teži. 😏
Kako ti izgleda Beograd danas i šta mu, po tvom mišljenju, i dalje nedostaje ?
Beograd izgleda bar 50 puta veći u odnosu na onaj grad koji sam pre nekoliko vekova ostavio. 😎 Zadovoljan sam činjenicom da je to i dalje grad koji je centar ovog dela Evrope, kao i u moje vreme, i što i dalje prati savremene svetske tokove. Raduje me i činjenica da moji sugrađani ponosno pričaju o našem Beogradu. Iako je nekoliko desetina puta spaljivan, i dalje traje i opstaje, i dalje je kulturološka spona Istoka i Zapada, i tako treba i da ostane. 💖
Manastir Manasiju si zidao 11 godina. Da si imao današnju mašineriju, šta bi sve izgradio?
Definitivno bih sagradio mnogo više nego što jesam, najviše škola i bolnica. Sagradio bih i još nekoliko manastira i mnogo puteva koji bi povezivali sve teritorije u mojoj despotovini.
Kako si spasio sestru iz ropstva nakon osmanlijskog poraza kod Angore?
Iako sam bio turski vazal i borio se protiv Mongola, uspeo sam Oliveru, koja je nepravedno odvedena u Bajazitov harem, da izbavim i na taj način joj se odužim za svu žrtvu koju je podnela zarad Srbije. U toj bici bio sam i lakše ranjen. Uspeo sam sa Tamerlanom da ispregovaram da, zbog sramote koja je naneta mojoj sestri, zauzvrat je puste i da je otkupim, a i sam sultan Bajazit je zbog te sramote sebi presudio.
Šta misliš o izgradnji Hrama Svetog Save i da li misliš da bi tvoj otac trebalo da dobije takav u Kruševcu? 🤔
Veoma je lep i veličanstven. Naš prvi srpski arhiepiskop i rodonačelnik naše crkve, a i moj predak, to svakako zaslužuje. 😍 Mnogi ne znaju da je Savin rođeni brat Vukan moj čukundeda, pa mi je posebno drago da Srbi i dalje pamte svoje vladare i osnivače. Što se tiče hrama mog oca u Kruševcu, pa voleo bih svakako jer je svojom žrtvom i životom to zaslužio, ali zadovoljan sam kako Kruševljani čuvaju i brinu o njegovoj Ravanici.🥰
U svom gradu si dobio ulicu. Da li si zadovoljan koju ulicu su ti tvoji sugrađani dodelili ili bi ipak birao neku drugu? 😎
Ne bih birao drugu, ova je odlična i na lepom mestu. Ako moji sugrađani smatraju da mi je ta prikladna, svakako ću poštovati njihov izbor. Svakako se nalazi blizu Beograda koji sam ja izgadio. 🤩
Kako ti se čini spomenik i da li bi nešto doradio?
Zadovoljan sam spomenikom, nemam primedbi 😎, umetničku slobodu sam uvek poštovao. Ako umetniku uskratiš slobodu, to je kao da ptici isečeš krilo. Da li bi letela – ne bi. Da li onda umetnika treba uskratiti za lični doživljaj? Mislim da ne treba. 😊
U tvoje vreme knjige su ručno prepisivane i nošene su iz mesta u mesto. Šta misliš o digitalnom obrazovanju? 😍
Za vreme moje vladavine podržavao sam prosperitet i razvoj. Svakako podržavam nove tehnologije jer samo uz pomoć njih jedan grad može da opstane, a ja želim da moj grad živi večno.💖 Fascinira me pismo koje Srbi danas koriste. Malo ljudi zna da je moj biograf Konstantin Filozof po mom zahtevu izradio gramatiku srpskog jezika poznatiju kao „Skazanije o pismeneh”. 📚
Iako je Srbija bila vazal Turskoj, uspeo si da diplomatskim umećem izdejstvuješ povlašeni položaj. Koliko je to bilo teško i da li može da se poredi sa bilo kojom današnjom situacijom?
Priznajem da je bilo jako teško, ali i stuacija nam je nekako išla naruku, opet bih ponovio i veliki uticaj moje sestre Olivere na dvoru u Istanbulu. 🙂 Mudrost koju mi je usadila majka i sam splet okolnosti su doveli do toga da Srbija dobije odobrenje od namesnika i savladara vizantijskog cara Manojla II Jovana VII i tako postane despotovina. Što se tiče današnje situacije u svetu, pa ne bih rekao da može da se poredi. U moje vreme zemlje su bile pod ropstvom, a sada je to mnogo drugačije. U svakom slučaju, Srbija treba da teži miru i blagostanju. 🤝
Koje književno delo bi voleo da je postojalo u periodu kad si ti vladao?
Rado bih pročitao „Diplomatiju” Henrija Kinsindžera i „Crnu ruku” Vase Kazmirovića. Današnji odnosi u svetu su mnogo drugačiji, pa bih voleo da upredim sa diplomatijom moga vremena 😊. Takođe, zanima me šta je nateralo naše oficire da na monstruozan način ubiju svog vladara. 😐
Da li bi danas rado koristio ajfon ili samsung? 📱
Verovatno ajfon jer sam uvek težio zapadnim vrednostima. 😎
Šta bi poručio Beograđanima danas? 🧾
Da budu vedri, nasmejani, da veruju u sebe, da se posvete još više obrazovanju, kao i da čuvaju Beograd jer Beograd nema nikog osim nas. 💖
Poprilčno! Današnja deca imaju mnogo više mogućnosti za obrazovanje, životni prostori su mnogo udobniji, a i sam način življenja se baš razlikuje. Život pod svećom je definitivo značajno teži. 😏
