Ukupan izvoz meda iz Srbije u prvih deset meseci 2022. godine bio je 1.479 tona i doneo je u zemlju 8,2 miliona evra. To je pad u odnosu na prethodnu godinu od čak 23 odsto. Ali, pored dobre proizvodnje mi smo i uvezli oko 485 tona meda, što je plaćeno 1,4 miliona evra. Najviše se u 2022. uvozilo iz Moldavije, Rusije, Ukrajine i sa Novog Zelanda.
Pčelari kažu da zbog klimatskih uslova nema kvalitetnog livadskog meda, a malo je proizvedeno i šumskog meda.
- Imamo dosta problema i u otkupu i ceni. Zbog naše visoke cene kupci u svetu sada nisu zainteresovani za med iz Srbije, tako da i pored niske proizvodnje, u odnosu na očekivanu, imamo problem i sa prodajom. Kada govorimo o ceni, u 2021. godini kilogram bagremovog meda se prodavao po 4,2 evra, a sad je to 5,2 do 5,5 evra. Visoka je to cena i za nas i za svet, i to je razlog male potražnje i prodaje. Uz sve te teškoće probleme nam je stvorilo i mnogo uvezenog meda iz Kine u EU, koji je jeftiniji i zauzeo je tržište. Dakle, u ovoj godini imamo značajan pad izvoza meda, dosta će ga ostati na lageru da čeka kupce - navode pčelari.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, pod šifrom delatnosti „uzgoj ostalih životinja“ registrovano je ukupno 327 firmi, a među njima najviše uzgajivača pčela.
Najveća dobit u ovom sektoru ostvarena je 2021. godine – 33.723.000 dinara, što je veliki uspeh u odnosu na minus od 9.784.000 dinara iz pandemijske 2020. Proizvođači meda kažu da u Srbiji 2021. nije bila rodna. Subvencije su povećane, pa i broj proizvođača meda, tako da je prijavljeno mnogo više košnica, ali nije bilo proizvodnje u svima njima.
Autor: Kurir.rs