Zašto GLUPI misle da su PAMETNI? 🤔🤔🤔

Pucaju od samopouzdanja 🤯

Sredinom prošlog veka odigrala se pljačka u Pitsburgu. U banku je upao čovek, nasmejan i samouveren, koji se smejao u facu svim zaposlenima dok je odnosio novac. A na izlasku se šeretski nasmejao i u kameru koja je bila uperena u trezor. 😅

Naravno, kao što možete da pretpostavite, pljačkaš je veoma brzo uhvaćen. Kada ga je policija pitala što im je ostavio toliko svedoka i toliko materijala da ga tako lako nađu, odgovorio je da je šokiran kako su uopšte uspeli da ga vide! 🤯 Upitan zašto, odgovorio je - jer mu je lice bilo nevidljivo. 😄😄😄

Naime, nesrećni razbojnik je, dok je sedeo kod kuće, posmatrao emisiju o tome kako su nekada davno pisali limunovim sokom i kako su ga zvali nevidljivo mastilo. 😅 Potom je video primer gde je tekst pisan limunovim sokom bio nevidljiv sve dok se nije prineo vatri i tada bi tek postao čitljiv.

Uvidevši to, odmah mu je sinula ideja! 💡 Opljačkaće banku da niko ni ne sazna kako, jer će svoje lice premazati limunovim sokom i tako će ono postati nevidljivo! GENIJALNO. 🥳

pročitajte još

Majmun Džordž pametniji od prosečne ljudske populacije 🐒

Ova pljačka i njen "samouvereni i inventivni razbojnik" privukla je pažnju dvojice psihologa: Daninga i Krugera. Ono što je njih posebno interesovalo je samopouzdanje kojim je zračio pljačkaš u svojoj veri da je njegov plan 100% tačan i ispravan.

Ovaj fenomen su pokušali detaljnije da istraže tako što su napravili eksperiment sa apsolventima različitih fakulteta. Njima su dali mešane testove, koji su se ticali svega od gramatike, preko logičkih zadataka i osećaja za humor.

Pošto su sakupili sve rezultate, svakog studenta su ponaosob pitali da proceni kako je prošao na testovima. Tačnije, da oceni sebe i da kaže gde, po svom mišljenju, stoji u odnosu na druge studente.

Ovde su Daning i Kruger zaista naleteli na nešto fascinantno. Otkrili su da oni studenti koji su dobili najniže ocene uvek precenjuju kako su prošli. I to ne za malo, nego precenjuju sebe u tolikoj meri da su očekivanja potpuno razdvojena od realnosti. 😅

Očekivali su rezultate u gornjoj četvrtini učesnika, iznad proseka, a zapravo su ubedljivo najniži na listi. Tako da ne samo što su pokazali manjak sposobnosti i veštine, nego nisu ni bili svesni toga. 🤯

Sa druge strane, studenti koji su bili u samom vrhu rezultata relativno adekvatno i tačno mogli su da procene sebe, svoj rad i svoje mesto na rang-listi. Ali i oni su činili grešku - paradoksalno, studenti sa najboljim rezultatima u celoj grupi su drastično potcenjivali sebe. 🤔

Znali su da će biti iznad proseka, ali su pretpostavili da samo zato što je test lak njima da je lak i svakome drugom. Uopšte nisu znali da su njihove sposobnosti i veštine u samom vrhu.

pročitajte još

Kome je teže: LEPIM ILI PAMETNIM LJUDIMA?

Danas je ovaj fenomen poznat pod imenom Daning-Kruger efekat. On suštinski pokazuje da ljudi koji su niski po kognitivnim sposobnostima u radu takođe nisu sposobni ni da sami prepoznaju svoje slabosti, nesposobnost i nedostatak znanja.

Odsustvo samosvesti ih navodi da precenjuju svoje sposobnosti.

I mi, kao društvo, ekstremno smo loši u samoproceni sebe. Zbog toga i posedujemo ovakve nemoguće statistike:

- 88% ljudi veruje da vozi kola bolje od svih ostalih ljudi;

- 94% profesora veruje da je bolje od svih ostalih profesora na univerzitetu.

Odgovor na ovakve paradokse je veoma lak. On se suštinski odnosi na krug spoznaje i znanje koje svako od nas poseduje. Što je manji, naše samopouzdanje je veće, jer u okviru tog malog kruga mi smo sve spoznali i saznali. Sa druge strane, osobe kojima je horizont kraj kruga, one žive celoga života u osećanju da ništa ne znaju dobro i do kraja, niti da će ikada moći za sebe da kažu da sve znaju i sve mogu. Njihov krug nema kraja.