Ove države u Evropi suočiće se sa sušom 2023. godine 😕

U jednoj od ovih držva svaki četvrti grad izgubio je više od 55 odsto vode zbog curenja, a u pet od sedam oblasti ova curenja se pogoršavaju 😶

Zalihe vode širom sveta su u sve većem riziku zbog prekomernih potrošnji, pokazao je najnoviji izveštaj UN.

Evropa se od 2018. godine bori sa sušom. Istraživači sa Tehnološkog Univerziteta u Gracu tvrde da je situacija sa vodom u svetu vrlo nestabilna, piše Telegraf.

Zemlje širom evropskog kontinenta bore se sa nestašicom vode čak i tokom zime. Kiša i snežne padavine ukazuju na to da zalihe koje se već smanjuju tokom tipično vlažnog perioda nisu obnovljene. U severnoj Italiji, Francuskoj i Španiji postoji zabrinutost za snabdevanje vodom za ljudsku upotrebu, poljoprivredu kao i za proizvodnju električne energije.

Evropa i Mediteran bi ove godine mogli da se suoče sa još jedinm ekstremnim sušama tokom leta. Evropska Komisija predviđa da bi ovo leto moglo da bude još sušnije nego prethodnih godina. Padavine koje će pasti u narednim nedeljama biće ključne za predviđanje situacije koja nas očekuje u narednih nekoliko meseci.

FRANCUSKA MESEC DANA BEZ PADAVINA

Francuska je 20. februara ove godine oborila rekord jer je 32 dana uzastupno bilo bez padavina. Država se takođe suočavala sa najsuvljom zimom u poslednjih 60 godina.

Snežne padavine u francuskim Alpima, Pirinejima i drugim planinskim vencima takođe su ove godine bile mnogo manje nego inače. Ove padavine su od vitalnog značaja za punjenje reka i rezervoara, što izaziva zabrinutost za snabdevanje vodom tokom ostatka godine.

Skoro svi francuski departmani bili su pogođeni restrikcijama vode tokom prošle godine, dok je 700 opština imalo poteškoća sa snabdevanjem vodom za piće.

Nekoliko opština je ove godine već uvelo određena ograničenja. Vlasti u Dromu i Ardešu su izdale rano upozorenje na sušu. Oni ohrabruju stanovnike da ograniče upotrebu vode.

Orijentalni Pireneji, Ain, Buš du Ron i Var su takođe u pripravnosti jer je ljudima koji žive u ovim oblastima zabranjeno da zalivaju svoje travnjake, pune bazene ili zalivaju useve. Francuski ministar za životnu sredinu Kristof Bešu najavio je početkom godine da vlada radi na planu koji za cilj ima borbu sa sušama. On je rekao da prosečna potrošnja vode od 150 litara po osobi dnevno nije održiva i pozvao je i kompanije u svim granama industrije da smanje upotrebu vode.

Jedno rešenje na koje Francuska gleda je recikliranje više otpadnih voda. Samo 77 od ukupno 33.000 postrojenja za prečišćavanje u zemlji trenutno je opremljeno sistemom za reciklažu.

- Svaki plan za smanjenje potrošnje treba da uključi ubrzanje ponovne obrade otpadnih voda - rekao je Bešu.

On je takođe upozorio da 100 prefekta u zemlji ne bi trebalo da okleva da uvedu lokalna ograničenja vode ove godine s obzirom na trenutnu situaciju.

ŠPANIJA SE SUOČAVA SA DUGOTRAJNOM SUŠOM

Na severoistoku Španije, suša je dostigla "izuzetne" razmere, prema podacima državne meteorološke službe. Tešku situaciju izazvale su visoke temperature, kao i mala količina padavina u poslednje tri godine.

Zalihe vode za piće za šest miliona ljudi koji žive u Barseloni sada su u opasnosti. Rezervat Sau je na oko devet odsto svog ukupnog kapaciteta i zvaničnici su doneli odluku da premeste ribu kako bi sprečili da se životinje uguše.

Nivo vode u rezervatu Sau sada je na devet odsto ukupnog kapaciteta, prema podacima Instituta za vodu u Kataloniji, piše Euro news. Voda je preusmerena u drugi rezervoar u regionu kako bi se sprečilo da ono što je preostalo postane neupotrebljivo za piće. Uprkos blagom oporavku tokom zime, suša se nastavila u celoj Španiji.

Situacija u Kataloniji je, međutim, kritična.

Nivoi vode u rezervatima u regionu su znatno ispod proseka. Već postoje ograničenja za upotrebu vode u indistriji i poljoprivredi, dok stanovnici ne mogu da koriste vodu za piće za pranje automobila ili punjenje bazena.

ITALIJA IZDVAJA 7,8 MILIJARDI EVRA ZA BORBU

Italija je bila jedna od evropskih zemalja koje su najteže pogođene prošlogodišnjim sušama, a vlada je tada proglasila vanredno stanje u pet regiona.

Po, najduža reka u zemlji, proteže se od granice sa Francuskom i Švajcarskom do Jadranskog mora. U 2022. rečni sliv je pretrpeo najgoru sušu u poslednjih 70 godina, a nedostatak vode je uticao na sve grane, od poljoprivrede do proizvodnje zelene energije.

Sada bi milioni ljudi u regionima osetljivim na sušu, kao što su Lombardija i Pijemont, mogli da se suoče sa dodatnim ograničenjima ove godine nakon izuzetno suve zime. Jezero Garda na severu zemlje je već presušilo, a nizak vodostaj u poznatim venecijanskim kanalima onemogućio je prolazak čamaca.

Međutim, nedostatak padavina i toplo vreme nisu jedini problem sa kojim se Italija suočava.

Italija crpi više vode za piće iz svojih jezera, reka i rezervata nego bilo koja druga zemlja u EU, pokazuju podaci Italijanskog nacionalnog instituta za statistiku. Institut je takođe nedavno otkrio da su italijanski akvadukti izgubili 42 odsto količine vode koju su imali tokom 2020. To je najveći pad ikada zabeležen.

U skaldu sa tim, svaki četvrti grad izgubio je više od 55 odsto vode zbog curenja, a u pet od sedam oblasti ova curenja se pogoršavaju.

Nakon prošlogodišnje vanredne situacije, Italija ne može sebi da priušti da troši vodu koju ima.

Premijerka Đorđa Meloni rekla je tokom govora u parlamentu 21. marta da Vlada radi na nacionalnom planu za vodu. To bi uključivalo poboljšanja infrastrukture i kampanju koja bi za cilj imala podizanje svesti o potrebi uštede resursa.

U nedavnom intervjuu, ministar životne sredine Gilberto Pičeto Fratin rekao je da vlada priprema paket od 7,8 milijardi evra kako bi pomogli zemlji da se izbori sa krizom.