Nekoliko umetnika je ogorčeno zbog veštačke inteligencije koja u sekundi kopira stilove koje su godinama pokušavali da nacrtaju. Pomama je izbila u umetničkoj zajednici prošle godine najavom programa generativne veštačke inteligencije (AI) koji mogu brzo da izvršavaju komande poput crtanja na način koji bi umetniku trajao duže.
Takva AI dela se proizvode bez saglasnosti autora i bez obaveštenja o tome čiji stil se kopira ili nadoknade originalnom umetniku. U januaru su umetnici, uključujući Saru Andersen i Karlu Ortiz, podneli tužbu protiv DreamApp-a, Midjournei-a i Stable Diffusion-a, tri AI modela za generisanje slika na osnovu umetničkih dela pronađenih na internetu.
Andersenova je za AFP rekla da se osećala "oštećenom" kada je prvi put videla crtež nacrtan veštačkom inteligencijom, koji je kopirao stil njenog stripa "Zubi". Ona je ljutito reagovala na Tviteru, a komentar je postao viralan, što je navelo druge ogorčene umetnike da joj se obrate sa svojim pričama.
Pristalice tužbe nadaju se da će postaviti pravni presedan koji bi regulisao generativne programe koji kopiraju stilove umetnika. Umetnici žele da kreatori veštačke inteligencije obezbede licence za kreiranje dela koja se koriste u programima. Zahtevaju i adekvatnu nadoknadu.
Naknada može biti u obliku licence, kaže Ortiz, i trebalo bi da bude odgovarajuća. Bilo bi pogrešno da umetnici "dobiju nekoliko centi dok kompanija dobija milione" dolara, dodao je Ortiz, koji je radio u Marvelu.
U tužbi se navodi da je dizajner video igara Džejson Alen pobedio na takmičenju Državnog sajma u Koloradu prošle godine sa „umetnošću“ kreiranom pomoću Midjournei.
- Umetnost je mrtva, prijatelju. Gotovo je. Veštačka inteligencija je pobedila. Ljudi su izgubili - rekao je Alen za Njujork tajms.
Muzej Mauricijusa u Holandiji izazvao je kontroverzu izlaganjem slike generisane veštačkom inteligencijom inspirisanom Vermerovom Devojkom sa bisernom minđušom. Balet San Franciska je u međuvremenu izazvao pometnju koristeći Midjournei za kreiranje ilustracija korišćenih u promotivnom materijalu za decembarske predstave Orašara.
- To je prirodna posledica nečega što je jednostavno, jeftino i dostupno - rekao je Andersen. "Naravno da će prihvatiti tu opciju, čak i ako je neetička", dodala je ona.
Kompanije koje se brane od tužbi umetnika za kršenje autorskih prava verovatno će tvrditi da je ovo „poštena upotreba“, izuzetak koji je ponekad dozvoljen.
- Čarobna reč koja se koristi u američkom pravosuđu je transformativno - rekao je advokat Metju Baterik. Da li je ovo nova upotreba dela zaštićenog autorskim pravima ili zamenjuje original na tržištu?
Umetnici se okreću ne samo sudovima, već i tehnologiji da bi se odbranili od generativne veštačke inteligencije. Tim sa Univerziteta u Čikagu pokrenuo je softver Glaze prošle nedelje da zaštiti originalna dela.
Program dodaje sloj podataka preko slika koji, iako nevidljivi ljudskom oku, deluju kao odbrana od veštačke inteligencije, rekao je Šon Šan, doktorant zadužen za projekat. Butterick predviđa „igru mačke i miša“ dok programeri veštačke inteligencije smišljaju načine da zaobiđu takvu odbranu. Butterick takođe brine o uticaju veštačke inteligencije na ljudski duh.
- Kada naučna fantastika zamisli apokalipsu koju pokreće veštačka inteligencija, to je kao da roboti dolaze preko brda sa laserskim puškama. Mislim da je način na koji AI pobeđuje čovečanstvo više taj što ljudi jednostavno odustaju i ne žele da stvaraju nove stvari i (ona) isisava život iz čovečanstva - rekao je on.
Autor: redportal.rs
