Krpelji su zglavkari koji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu određene zarazne bolesti kao što su lajmska bolest (LB), krpeljski meningoencefalitis, krimska-kongoanska hemoragijska groznica, erlihioza, babezioza, leptospiroza. Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka.
Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i na sličnim mestima. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.
Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije prouzrokovača. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.
Babezioza, određena vrsta babezije, za koju je glavni uzročnik crni krpelj, izaziva razne bolesti, od asimptomatskih do ozbiljnih. Slučajevi babezioze značajno su povećani u Konektikatu, Mejnu, Masačusetsu, Nju Hempširu, Nju Džersiju, Njujorku, Roud Ajlendu i Vermontu.
Sana prolila suze, pa se SLOMILA na komade
ŠOLC: Ne sumnjajte u budućnost DOJČE BANKE 🏢
Autor: Pink.rs
