Sednici će prisustvovati predsednik Republike Aleksandar Vučić

Predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić sazvao je posebnu sednicu parlamenta na čijem je dnevnom redu Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama u Prištini od 1. septembra 2022. do 15. januara 2022. godine, a koji je podnela Vlada Srbije.

To je jedina tačka predloženog dnevnog reda, a sednici će, kako je Orlić ranije najavio, prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sednica je zakazana za četvrtak, 2. februara sa početkom u 10 časova.

Vlada Srbije uputila je danas Skuštini predlog da sazove posebnu sednicu na kojoj bi se obratio predsednik Srbije i poslanike izvestio o toku pregovaračkog procesa sa Prištinom, a ujedno je u proceduru poslat i izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju o pregovorima od 1. septembra 2022. godine do 15. januara ove godine.

- Premda se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, tokom ovog izveštajnog perioda nepobitno je došlo do njene krajnje eskalacije. Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne Privremene institucije samoupave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija pojačavaju sistematsku diskirminaciju Srba, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenja gotovo svih dogovora - navodi se u tekstu.

U izveštajnom periodu, dodaje Kancelarija, zabeleženo je 68 etnički motivisanih napada, a na Badnji dan (6. januara) su u punoj meri prištinske strukture potvrdile svoj antisrpski karakter.

- Posledične reakcije zvaničnika u Prištini na napad na srpsku decu u potpunosti su potvrdile da te institucije u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba - ističe se u tekstu povodom pokušaja ubistva dečaka (11) i mladića (21) u Gotovuši na Badnji dan.

Kancelarija podseća i na odgovor Kfora da se odbije povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, postavljanje punktova jedinica kosovske policije na više lokacija na severu, postupanje pravosuđa na Kosovu i na slučaj Dejana Pantića, kada više od 10 dana nije bilo informacije gde se nalazi posle hapšenja.

U Izveštaju se govori o Nikoli Nedeljkoviću, koji je pušten na slobodu posle 6 meseci zatvora posle hapšenja na Gazimestanu, slučaju porodice Petrović u Velikoj Hoči, ranjavanju Miljana Delevića na Bistričkom mostu, Stefanu Tomiću koji je pretučen na Božić i Lazaru Milutinoviću iz Suvog Dola, kojeg su napali Albanci.

U tekstu se podseća i na situacije koje su dovele do toga da Srbi izađu iz prištinskih institucija, pre svega policije i pravosuđa, ali i podizanja barikada.

- Ovako necivilizacijsko postupanje prištinske strane je od septembra 2022. godine prouzrokovalo više ozbljnih kriza na terenu i posledično opredelilo prirodu dijaloga - ističe se u izveštaju i dodaje da se dijalog koristio kao mehanizam za deeskalaciju kriza, umesto rešavanja pitanja radi unapređenja kvaliteta života ljudi.

- Rasplet kriza je na kraju uverljivo pokazao koliko je dijalogu sistemski nedostajao uravnoteženiji pristup stranama, jer je Priština odustala od eskalacije tek posle vrlo direktnog i nedvosmislenog međunarodnog pritiska - ističe se u izveštaju Kancelarije.

Kancelarija navodi i da će srpska strana nastaviti na insistira na prioritetnom i neodložnom ispunjenju obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

Tokom izveštajnog perioda, navodi se, zaključen je jedan sporazum kojim je regulisano pitanje registarskih tablica vozila.

U zaključku Izveštaja se naglašava da je postignuto po srpsku stranu "objektivno povoljno kompromisno rešenje kroz dogovor o tablicama od 23. novembra", Beograd i Srbi sa Kosova su isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu Kfora da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez odobrenja komandanta Kfor i četiri srpska gradonačelnika.

Dobijena je zajednička javna izjava SAD i EU kojom se garantuje da Priština neće hapsiti i procesuirati bilo kojeg Srbina koji je učestvovao na "mirnim protestima/barikadama", a očuvan je i znatno unapređen kredibilitet srpske strane kao pouzdanog partnera koji je posvećen normalizaciji odnosa, čime su "osujećene maliciozne prištinske namere da portretiše Beopgrad kao navodni izvor nestabilnosti u regionu".

Međunarodni izaslanici SAD, Italije, Francuske i Nemačke, koje je u Beogradu i Prištini predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, doneli su 20. januara predlog evropskog plana za nastavak dijaloga, koji nije dostupan javnosti, a koji će verovatno biti tema debate u Skupštini Srbije.

Autor: Tanjug / redportal.rs