Izložba istoričara Milovana Pizarija Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji (1915-1918) otvorena je danas u prostoru Pravnog fakulteta u Beogradu, u organizaciji Muzeja žrtava genocida.
Govoreći na otvaranju, direktor Muzeja žrvata genocida Dejan Ristić je istakao da je Pizari na temi izložbe doktorirao na Univerzitetu u Veneciji što doprinosi internacionalizaciji stradanja srpskog naroda.
Ristić je rekao da je Pizarijeva izložba važna zato što zločini bugarskih snaga u okupiranim delovima Srbije od 1915. do 1918. godine imaju elemente genocida u brojnim osnovnim karakteristikama, bili su brutalni i ljudskom umu nepojmljivi.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Prema njegovim rečima, i Međunarodna komisija je nakon Prvog svetskog rata iznela tvrdnju da je bugarski okupator prekršio svaku normu međunarodnog ratnog prava, zločinima dominantno nad civilima, ženama, decom i invalidnim licima, kao i delom nad vojnicima.
Ristić je dodao da su zločini bili do te mere brutalni da su ostavili trajne posledice ne samo u demografskom nego i svakom drugom smislu, a bugarski okupator je slične zločine ponovo činio i u Drugom svetskom ratu.
Ocenivši da je Pizari napisao izuzetno naučno delo u srpskoj istoriografiji, Ristić je primetio da još uvek čekamo doktorat o Jasenovcu.
- Nijedan od zločinaca nije procesuiran, posle 1918. svi su izbegli pravdi. Ali ne mogu i ne smeju da izbegnu istorijsku pravdu. Ovo je simbolično privođenje pravdi zločinaca - ocenio je Ristić.
Pizari je istakao da mu je počevši sa istraživanjem teme bilo malo čudno da se i pored mnogo dokumenata koji svedoče o tom tragičnom periodu istoričari time nisu dovoljno bavili.
Izložba se bavi najtragičnijim stvarima, a Pizari je dodao da je bugarska okupacija imala elemente genocida, jer se nije radilo o jednom progonu nego o sistematskoj politici.
Kao istoričara iznenadila su ga masovna hapšenja i deportacije ogromnog broja ljudi.
Prema njegovim rečima, o bugarskim zločinima je govoreno na Mirovnoj konferenciji u Parizu, ali nije došlo do pravde, niko nije procesuiran.
Izložbu Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji (1915-1918) koju čine paneli sa fotografijama ekshumiranih žrtava i brojnim dokumentima, upotpunjuje dvojezični srpsko-engleski katalog i zbornik izabranih dokumenata i svedočanstava.
Realizaciju izložbe, nastalu na osnovu nedavno potpisanog Protokola o saradnji Muzeja žrtava genocida i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, omogućili su Ministarstvo kulture, Telekom Srbija i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
Autor: Tanjug
