100.000 TONA prastarih MIKROBA će se OSLOBODITI na Zemlji iz glečera koji se tope 🤯🥶😱

Prema mnogima, koren sledeće pandemije leži zamrznut u antičkim glečerima...

Preko 100.000 tona mikroba, da baš tako kao što ste pročitali, može ta pokulja iz glečera koji se tope kao posledica klimatske krize - sudeći prema poslednjim analizama naučnika. S obzirom da će ovaj proces sa sobom osloboditi i preko KVANTILION (da broj) različitih mikroorganizama, sa sigurnošći možemo reći da će neki od njih posedovati i potencijal da postani infektivni bacili koji će prenositi bolesti.

Naučnici sa Univerziteta Aberystwyth u Velsu pokušali su da izračunaju koliko bi bila količina oslobođenih mikroba koja bi se pustila na Zemlju usled otapanja leda iz glečera Evrope i Severne Amerike.

Čak iako stavimo faktor da je umeren i klimatske promene da nisu drastične, opet bi se oslobodilo 2,9x10 na 22 ćelija! To je jednako proseku oslobađanja od 0,65 miliona tona ćelijskog ugljenika godišnje, koji uključuje i mikrobe, koji se ispuštaju u ekosisteme širom severne hemisfere u sledećih OSAMDESET godina.

Kako nam objašnjava dr Arvin Edvards, autor studije i biolog sa Univerziteta Aberystwyth:

Broj mikroba koji se otpušta zavisi direktno od toga kojom brzinom se glečeri otapaju i samim tim i od toga koliko brzo mi zagrevamo našu planetu. Međutim, masa mikroba koja se oslobađa je ogromna čak iako je zagrevanje umereno. Iako ovi mikrobi suštinski deluju pozitivno na širu okolinu (većinom), neki od njih mogu biti imati negativne posledice po nas takođe.

Na ovu izjavu se nadovezao i dr Tristram Irvajn Fin sa istog univeriziteta, navodeći:

Površina glečera koji se topi dom je aktivnim mikrobijalnim zajednicama koje učestvuju u topljenju leda i u biogeohemijskim procesima, koje pozitivno utiču na ekosisteme, ali te zajednice i dalje veoma slabo razumemo. U sledećim decenijama, vrhunac otapanja i oslobađanja vode iz Zemljinih planinskih glečera znači da mi moramo da unapredimo naše znanje o stanju i o sudbini ekosistema koji postoje na površini glečera. Sa boljim razumevanjem te situacije, možemo bolje i lakše predvideti efekte koje će klimkatske promene imati na glacijalne površine i njihovu biohemiju.

Glečeri su poznati i po tome što čuvaju plejadu prastarih virusa, od kojih su mnogi POTPUNO NEPOZNATI nauci. Dok su zaključani u ledu predstavljaju malu pretnju po nas ili po bilo koji deo Zemljinog ekosistema. Međutim, ako se led otopi otvara šansu virusima da "preskoče" na druge stvari, bilo da su to ljudi, životinje, biljke ili pečurke - nastavljajući da se množi i širi.

Sa stalnim porastom globalnih temperatura koje su povezane sa klimatskim promenama, rizik od glečera koji se otapaju i od mikroba koji se ispuštaju u okolinu postaje sve veći i veći. Samo prošlog meseca studija je zaključila da su klimatska kriza i glečeri koji se otapaju glavni faktor u podizanju rizika pojave novih virusa - virusa koji imaju potencijal da pokrenu novu PANDEMIJU.

Većina stvari je za sada još uvek na nivou hipoteze i debate, ali je problem koji se već pojavio nekoliko puta i u realnosti. na prime, 2016. godine na desetine ljudi se razbolelo na Jakutskom poluostrvu usled kontakta sa antraksom. Za epidemiju su okrivljene visoke temperature i vrelina koja je otopila permafrost na poluostrvu i izbacila inficirani leš irvasa na sibirsku tundru.

Kao što je ova studija ukazala, ovakvi slučajevi gde se antraks ponovo pojavio među ljudima u budućnosti mogu biti samo vrh ledenog brega u odnosu na ono što nas zapravo može očekivati.