Manastir Hilandar (grč. Χιλανδαρίου) je srpski pravoslavni muški manastir i nalazi se na ostrvu Atos. Manastir je izgradio grčki monah Georgije Hilandario, a obnovljen je na inicijativu Svetog Save, koji zamonašio 1191. i njeogov oca Stefana Nemanje koji je 1199. umro u manastiru kao monah Simeon. Nalazi se u severnom delu Svete gore na poluostrvu Halkidiki tačnije na trećem kraku, sam manastir je udaljen od Egejskog mora samo 2,5 km.
Svi dalji potomci iz loze Nemanjića pomagali su velikim novčanim prilozima izgradnju manastira. Kralj Stefan Uroš I je 1262. utvrdio zidine manastira, kralj Milutin je oko 1320. na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice, a praznik je proglašen manastirskom slavom. Za vreme cara Dušana Sveta gora je ušla u sastav velikog srpskog carstva, pa se taj period uzima kao period najveće ekspanzije. Po dolasku Turaka na te prostore, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, ali i srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Po stvaranju moderne srpske države početkom 19. veka nastavljena je bogata tradicija pomaganja manastira Hilandara.
IZVOR: YT / Мир Приключений
Praznik Vavdenje Presvete Bogorodice označava ulazak Bogomajke u hram. Marija su kao malo dete doveli roditelji Joakim i Ana u skladu sa zavetom, ako dobiju dete da će ga dovesti i predati Bogu u hram. Doveli su je iz Nazareta u Jerusalim a na samom ulazu u hram dočekao je otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. Po predanju ulazak Marije u hram praćen je svečanom povorkom Joakimovih i Aninih srodnika. Ispred Marije išle su device sa upaljenim svećama. Iza njih hodala je Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulasku u hram, prvosveštenik Zaharije, uveo ju je u Svetinju nad Svetinjama, najsvetlije mesto hrama iza druge zavese, gde ulaze samo arhijereji jednom godišnje, na dan praznika Očišćenja. Roditelji su prineli obećanu žrtvu Bogu, primili su blagoslov i vratili se kući, a Sveta Deva, Marija, ostala je u hramu, gde je boravila 9 godina. Nakon smrti roditelja, Devu Mariju su sa 12 godina predali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta, da živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju.
Foto: Wikipedia.org/Wikipedia
Po narodnom običaju ovaj dan je usečni dan, što znači da se danas ne počinju nikakvi poslovi. Vavedenje se smatra slavom stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri. Naš narod veruje da na današnji dan nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva, takođe, na ovaj dan prestaju svadbe i nastavljaju se na proleće. Nekada su se na Vavedenje, nakon službe, kod crkava okupljale sve mlade koje su se udale te jeseni svečano bi se oblačile i okitile cvećem jer je to simbolizovalo bračnu sreću.
Na Tviter profilu manastira Hilandara monasi su obavestili pratioce da je obnovljena manastirska trpeza, koja datira iz 14. veka.
У Хиландару, у данима пред славу манастира, Ваведење, завршена је обнова трпезарије из 14. века. Реконструисано је и уграђено 18 мермерних столова који су красили трпезарију до пре нешто више од 100 година. Освештавање трпезарије је извршено у среду 2. децембра. pic.twitter.com/En1bSK2RzD
— Zadužbina Hilandara (@hil_zaduzbina) 03. децембар 2020.
IZVOR: TW / @hil_zaduzbina
Autor: redportal.rs
