Šok, neverica, još jednom je dobro poznata selekcija bila kobna po naš nacionalni tim.
Foto: Tanjug AP/Soeren Stache
Najefikasniji u redovima naše selekcije bio je Nikola Jokić sa 32 poena i 13 skokova, a pratili su ga Vasilije Micić sa 16 i Nikola Kalinić sa 12 poena.
Sa druge strane, kod azura su se istakli Marko Spisu i Nikoli Meli sa po 21 poenom, a pratili su ih Simone Fontekio sa 19 i Ahile Polonara sa 17 poena.
Kako objasniti ovo što smo videli danas u drugom poluvremenu? Možda je bolje štediti reči i ostaviti glavu da hladna komentariše sve viđeno večeras u Mercedes Benz Areni.
Srbiji se neke stvari ponavljaju godinama, ali je bolno što se stiče utisak da smo izgubili oni što nas je godinama krasilo, pobednički mentalitet.
Ono što je selektor Pešić istakao nakon poraza od Belgije pre par meseci danas je pokazano na delu - Srbija više nije košarkaška sila.
Foto: Tanjug AP/Soeren Stache
Mislili smo da je to privid, da je taj poraz u Nišu bio slučajnost, a večeras smo dobili dokaz toga.
Niko se više ne plaši našeg tima, niko od pogleda na imena igrača ne diže belu zastavu pre početka meča. Niti je to potrebno.
Maksimalan učinak u grupnoj fazi stvorio je sliku da je naš tim nepobediv, da je ovo generacija koja će sigurno uspeti da se okiti nekom od medalja, ali samo jedno dobro poluvreme selekcije Italije bilo je dovoljno da sve te priče padnu u vodu. Glavno pitanje je - kako dalje?
Već na početku susreta Italijani su dali do znanja našim košarkašima da će dalekometnom paljbom tražiti svoju šansu na ovom susretu. Pogađali su Polonara i Fontekio, dok se igra orlova uglavnom bazirala na niski post, odakle su poentirali Jokić i Kalinić.
Uspela je naša ekipa preko Marinkovića i Micića da dođe do prednosti, ponovo je Pešić forsirao igru u tranziciju, što je davalo rezultate. Upalio se Vanja, ušao je u prepoznatljivu šutersku formu, pa je nakon poena Lučića u kontri i trojke beka Baskonije Srbija u ranoj fazi meča stigla do devet poena prednosti.
Foto: Tanjug AP/Soeren Stache
Azuri su do poena uglavnom dolazili preko Polonare, ali je šuterska paljba našeg tima uspela da dovede Srbiju do prvog dvocifrenog vođstva.
Napad je funkcionisao sjajno, kada ne bismo poentirali uhvatili bismo loptu u napadu, dok su i na svom delu terena naši reprezentativci radili korektan posao.
Na momente su puleni Đanmarka Poceka pretili orlovima, ali je, gotovo kao po pravilu, Srbija uspevala adekvatno da odgovori. Ipak, Italija je preko raspoloženog Maniona uspela da napravi mini seriju od 4:0 i zaostatak smanji na šest poena. Ipak, poenima Gudurića sa linije penala naš tim je nakon deset minuta imao prednost od osam poena - 28:20.
Druga deonica počela je u nešto sporijem ritmu, Jokić se u dobroj meri uključio u defanzivne zadatke, gde je u nekoliko situacija sam došao do lopte pored visokih igrača Italije.
Klupa nominalnih gostiju bila je dosta nervozna, imala je dosta primedbi na suđenje, pa je početkom druge deonice po drugi put neko sa iste dobio tehničku grešku. Za to vreme Džoker je radio svoje i u ofanzivi, pa je nakon njegovih četiri vezanih poena prednosti Srbije ponovo bila dvocifrena.
Trojkom Jagodić-Kuridže naš tim otišao je na maksimalan plus od 14 poena, ali je sa dve vezane trojke odgovorio Nikolo Melija. Razigrao se krilni centar Olimpije iz Milana, ali je Srbija preko Jokića održavala dvocifrenu prednost. Žestoke primedbe na suđenje imali su Italijani, što je rezultiralo da nekoliko tehničkih grešaka, što je "orlovima" odgovaralo.
Ipak, loša vest za Pešića i njegove igrače bila je da se razigrao Simone Fontekio. Novopečeni košarkaš Jute Džez vezao je pet poena, čime su "azuri" stigli na minus šest.
Ušla je u ritam selekcija Italije, koja je pogodila nekoliko teških šuteva, dok je u našem timu u tim trenucima raspoložen bio samo Vasa Micić. Trojkom plejmejkera Anadolu Efesa naš tim je odneo šest poena na veliku odmor, koji je stigao baš u pravo vreme, pošto se protivnik nalazio u naletu - 51:45.
Treća deonica bila je ubedljivo najslabije odigrana od strane naših reprezentativaca. Nastavili su Italijani sa naletom iz druge deonice, ali je Srbija preko nekolicine igrača uspevala da zadrži prednost.
To je bilo tako sve do kraja trećeg perioda, kada je sa tri vezane trojke Marko Spisu dobro azure do prednosti, koju su naši košarkaši ipak uspeli da okrenu na svoju stranu do kraja treće deonice. "Orlovi" su ušli u velike probleme na oba kraja terena, činilo se da je protivnik znatno rasterećeniji i smireniji pred finiš meča.
Isključenje trenera Đanmarko Poceka psihički je dobro uticala na našeg protivnika, koji je na startu četvrte četvrtine preko Spisua i Melija uspeo da dođe do maksimalne prednosti na ovom meču, plus tri.
Foto: Tanjug AP/Michael Sohn
Na parketu tada nije bilo Nikole Jokića, pa je postalo jasno da orlovi na parketu nisu isti bez njega. Nije služio šut naše šutere, dok je sa druge strane nemilosrdno naš još zatrpavao Spisu. Odbrana našeg tima spala je na ispod prosečan nivo, i to baš onda kada je treba. Gudurić je promašivao, nije uspevao da dođe do svog ritma, a Italija je na drugoj strani nastavila da "sipa", što je na šest i po minuta pre kraja dovelo do ogromne prednosti od čak devet razlike.
Šuterska rapsodija se nastavila, Ahile Polonara je sa dve vezane trojke po prvi put odveo Italiju na dvocifrenu prednost, dok su napadačku agoniju lošim potezima nastavili Micić i Jokić.
Delovalo je da smo u konopcima, da rešenja nema. Serija 16:2 nominalnih gostiju oduzela je živost srpskim reprezentativcima. Nadu našem timu dao je ponovo Nikola Jokić, koji je trojkom uz faul sa pola terena smanjio prednost Italije na osam poena. Sve je manje vremena bilo, orlovi svoje prilike nisu koristili na pravi način, što je raspoloženi protivnik kažnjavao.
Naš tim je uspeo da dođe do poena u napadu, ali je agresivna odbrana gotovo u svakoj situaciji kažnjavana ličnim greškama. Sudije nisu praštale nikakav kontakt u ovoj fazi meča, a maleroznih osam razlike je bila nepremostiva prepreka za srpske reprezentativce.
Vremena je bilo sve manje ,a nakon poena Fontekija pod faulom na nešto manje od dva minuta pre kraja postalo je jasno da će "orlovi" doživeti novu košarkašku tragediju, a da je dželat ponovo isti.
Autor: Stefan Petrović
