Ledena kora okeana na Jupiterovom satelitu Evropi možda je formirana od podvodnog snega, koji kao da potiče iz nekog obrnutog sveta, jer umesto da pada, isplivava nagore, nova je teorija naučnika. 🤔
Naučnici su u novom radu, objavljenom u časopisu Astrobiology, izneli tezu da je ledena kora na Evropi možda delom sačinjena od krhkog leda, odnosno pahuljasto akumuliranih ledenih kristala koji se mogu naći i ispod ledenih pokrivača na Zemlji. Taj krhki led sadrži delove soli nađene i u ledu koji nastaje iz same kore, što sugeriše da je ledeni pokrivač Evrope mnogo manjeg saliniteta nego što se mislilo.
MOGUĆ ŽIVOT ISPOD LEDA NA EVROPI 🧊
- Kad istražujemo Evropu, zainteresovani smo za salinitet i sastav okeana, jer su to stvari koje određuju njegovu potencijalnu nastanjivost, pa čak i tip života koji bi mogao tamo da obitava - rekla je Natali Volfenbarger sa Instituta za geofiziku Univerziteta Teksas, jedan od vodećih autora studije, piše UT News.
Za astrobiologe, Evropa je jedan od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu. To je mesec prekriven okeanom dubokim od 60 do 150 kilometara, na čijoj je površini ledena kora debljine od 15 do 25 kilometara. Evropa je veličine kao četvrtina Zemlje, ali okean na njenoj površini sadrži duplo više vode nego okeani na našoj planeti, pa je taj mesec intrigantno mesto da se na njemu traži vanzemaljski život. piše Science Alert.
Naučnici koji su izneli novu tezu rade i na novom orbiteru NASA, „Evropa kliper“, koji će biti lansiran u oktobru 2024. i tragaće za životom na ovom mesecu. Njihov zadatak je da razviju radarski instrument koji treba da zaviri u led i okean ispod njega na Evropi.
OBRNUTI SNEG
Da bi uspeli u tome, pokušali su da razumeju kakva je struktura ledenog pokrivača. Zato su izučavali nastanak leda na Zemlji, odnosno dva glavna načina na koja se led formira ispod ledenog pokrivača na Antarktiku. Jedan od njih je zgusnuti led, koji nastaje iz same ledene ploče, dok je drugi krhki led, koji se formira u hladnoj morskoj vodi i podiže se ka površini u vidu "obrnutog snega", a potom biva zarobljen ispod ledene ploče.
Evropa, kao i Antarktik, verovatno ima nizak temperaturni gradijent, što znači da se temperatura vode malo menja sa dubinom. U takvim uslovima, naučnici su otkrili da je krhki led prilično čest, posebno na mestima gde se led stanji u pukotinama ili tačkama lomljenja. Ako je krhki led takođe uobičajen na Jupiterovom satelitu, to bi moglo da napravi veliku razliku u sastavu mesečevog ledenog pokrivača.
Dok zgusnuti led sadrži i do 10 procenata soli iz okolne morske vode, krhki led ima tek 0,1 odsto soli iz vode u kojoj se formira. Tako ovaj led nižeg saliniteta može da utiče na strukturu i jačinu Evropinog ledenog pokrivača, ali i na način na koji će novi radar uspeti da ga probije, prenosi sputnikportal.rs.
Autor: sputnikportal.rs
