Analiza potrošnje anksiolitika pokazuje da su prošle godine i početkom ove lekovi za smirenje upotrebljavani ređe, iako se mnogi žale da im je pandemija kovida, kako zbog početnih protivepidemijskih mera i ograničenja, tako i zbog preležane infekcije, "istanjila nervni sistem".
Ipak, zvanično, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, lane je izdato pola miliona kutija anksiolitika manje nego godinu ranije, što je smanjenje potrošnje za 7,4 odsto. Isti trend je nastavljen i ove godine, kada je u prvom kvartalu potrošnja sedativa opala za dodatnih 5,5 odsto u odnosu na isti period 2021.
Profesorka Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ipak pretpostavlja da je potrošnja ove grupe medikamenata veća nego što zvanični podaci pokazuju jer smo, kaže, generalno, skloni uzimanju lekova "na svoju ruku".
- Zloupotreba anksiolitika u stresnim i kriznim situacijama predstavlja jedan od disfunkcionalnih oblika savladavanja napetosti i straha. To ni u kom slučaju nije dobro, a posebno ne na duže staze. Vrlo često ljudi nabavljaju lekove "ispod ruke", na pijacama, od prijatelja, pozajmljuju od članova porodice, komšija... Zato i pretpostavljamo da je potrošnja anksiolitika nešto veća u odnosu na zvanične podatke. Uzimanje lekova bez pregleda je ne samo kontraproduktivno već i veoma štetno, neretko i opasno. Svi koji ne mogu sami da izađu na kraj sa unutrašnjim osećanjima, najbolje je da se obrate za stručnu pomoć.
Evidencija RFZO pokazuje da je iz grupe anksiolitika tokom 2021. godine izdato oko 5,5 miliona pakovanja, najviše "bromazepama" - 2,48 miliona pakovanja. Godinu ranije izdato je šest miliona kutija ovih lekova. Za prof. Stašević Karličić to smanjenje potrošnje bilo je očekivano:
- Zbog toga smo izuzetno zadovoljni jer ta činjenica pokazuje da su kampanje prevencije koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja i naš rad dali rezultate. Pomoć koju pružamo kroz različite vrste savetovališta podrazumeva nefarmakološke tretmane, koji su dovoljni kod nekih tipova i blažih oblika anksioznih i depresivnih poremećaja. Manja potrošnja anksiolitika je i pokazatelj poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite i stručnog rada, budući da su anksiolitici vrlo retko tretman izbora kod psihijatrijskih i poremećaja ponašanja.
Iako su još na početku pandemije kovida stručnjaci upozorili da nas posle toga čeka epidemija mentalnih poremećaja izazvanih strahom i neizvesnošću, prva epidemiološka studija psihijatrijskih poremećaja i suicida u Srbiji pokazala je da stresori u vezi s pandemijom nisu doprineli značajnom povećanju broja psihijatrijskih poremećaja.
- To je i efekat značajnog rada na prevenciji mentalnih poremećaja - kaže prof. Stašević Karličić.
- Ministarstvo zdravlja je još pre početka pandemije prepoznalo važnost očuvanja mentalnog zdravlja i preduzelo niz koraka kako bi se ono u ovoj kriznoj situaciji zaštitilo. U saradnji sa našom klinikom, pokrenulo je Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći, koja radi neprestano od početka pandemije i stalno se širi, što potvrđuje i pokretanje aplikacije "Uvek uz tebe", koja psihološku pomoć čini još bržom i dostupnijom.
5 osoba povređeno u SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI
Novi zdravstveni problemi kraljice Elizabete 🤔
NOVI SAD: Bačena bomba na porodičnu kuću 😥
Autor: Novosti.rs
