Jesmo li sami u svemiru, ima li života van naše planete je pitanje koje postavljaju naučnici vekovima.
Prvih nekoliko miliona godina nakon rođenja Sunca nije bilo svetova koje bi ono obsjavalo. Postojao je samo oblik prašine i plima. Gravitacijom, od tog oblaka, tokom desetak miliona godina stvoreni su prvi zameci planeta. Tako su nastale i 4 stenovite planete i svaki od njiuh je bio više ili manje gostoljubiv.
Merkur, najbliži Suncu, sprečila je neumoljiva vrelina te zvezde. Jedna od novijih teorija, posle Mesindžerove misije je da je on možda bio čak iza Zemlje, ali u sudaru sa još jednim planetarnim zametkom odgurnut je bliže Suncu.
Foto: Pixabay.com/The NeMu
Usijana Venera, planeta zagušena gustom atmosferom raspiruje vašu maštu. Blistava na nebu jer je obavijena oblacima. Je li to druga Zemlja ili Zemaljski raj, sakriven ispod omotača. Devedesetih godina sonda Venera13 je raspršila svaku nadu jer je pokazala temperaturu koja topi čak i olovo. Posle 127 minuta na Veneri, sama sonda se spržila i pokazala da je Venera zapravo slika i prilika pakla, sumpornog pakla. NJena atmosfera je sada toplija od Merkurove, ali nije uvek tako bilo. Venera je imala okeane, obilovala je potencijalom za razvoj života. Mlada Venera je bila veoma nalik Zemlji. Ovde je mogao nastati život, ali dogodilo se nešto što je promenilo sudbinu ove planete. Mlada zvezda se zagrevala i što je postajala starija, bivala je sve toplija. Od sve veće njene topline, zagrevala se i površina Venere. Voda je isparavala, a time i nada za nastanak života.
Foto: Pixabay.com/GooKing Sword
Kako se Sunce zagrevalo, to je uticalo na sve planete, pa je tako i Marsu svanulo. Ali jezgro od rastopljenog gvožđa bilo je premaleno da sačuva toplinu. Ohladio se taj maleni svet i tako je Mars ostao leden u pust.
Foto: Pixabay.com/Marcel Magis
Veličanstvena planeta Zemlja, naš dom, jedina koja je za sada uspela da zadrži okeane na površini. Okeani tekuće vode omogućili su bogatu biološku evoluciju. Ali, u Sunčevom sistemu, Sunce nam kroji sudbinu, a ono postaje sve toplije i veće. Hoće li Zemlja imati sudbinu svoja 3 kamena suseda? Šta će biti kada sunce postane crveni džin. Nabujaće tolio da će prvo progutati Merkur, a i Veneri je sudbina zapečaćena. Prema nekim proračunima, Zemlja bi za dlaku izbegla planetarnu smrt i zajedno sa Marsom ostati tik izvan dohvata zvezde na samrti. Dugoj eri zemljanih planeta doći će kraj.
Foto: Pixabay.com/Arek Socha
Nastanjiva zona pomaći će se ka spoljnom krugu planeta sa nadom u nastavak nekog novog života, u svet gasovitih divova. Život će se možda probuditi na njihovim stenovitim mesecima, u njihovim orbitama jer će najzad biti dotaknuti toplinom naraslog života.
Gde je buduća kolevka života? Saturnov ledeni mesec Enkeladu, Evropa, Jupiterov mesec ili čak Saturnov Titan?
Veličanstveni kosmos zna sve odgovore. Do tad smo sami na svojoj predivnoj planeti.
Autor: redportal.rs
