Tokom četvoromesečnih sukoba u Ukrajini Poljska je preuzela vođstvo u podršci svom susedu. Što su među zemljama zapadne Evrope nesuglasice oko toga kako da se reaguje prema Rusiji bivale očiglednije, to je zvanična Varšava postajala sve aktivnija u podršci Kijevu. Dok su Francuska i Nemačka, kao vodeće članice EU, oklevale sa značajnim i brzim isporukama naoružanja i raspravljale šta i kada može da bude uključeno u sankcije protiv Rusije, Poljska se nametnula kao najagilnija članica NATO na evropskom kontinentu, postavši logistički centar za snabdevanje Ukrajine. Poljska je i prva po broju dobrovoljaca koji su otišli u Ukrajinu i prva po broju izbeglica koje je prihvatila.
Poljaci su već odavno izneli ideje da pošalju svoje avione Ukrajini, ali preko NATO baze Ramštajn i da njihove bezbednosne snage uđu u Ukrajinu i obezbede zonu zabrane letenja za takozvane humanitarne koridore. NATO je odbio oba predloga ne želeći da ulazi u sukob s Rusijom preko svoje ratoborne članice. Poljska je, međutim, ostala i dalje usmerena na problem u susedstvu, premeštajući težu u odnosu snaga na istok EU, bez obzira na problem s vladavinom prava koji ima s Briselom. U tome joj svakako pomaže što ima najveću privredu u istočnoj Evropi, šestu po veličini ekonomiju u EU.
Govoreći u ponedeljak na obeležavanju 79. godina od maskara u Volinji, poljski predsednik Andžej Duda je učinio još jedan korak ka kapitalizaciji uloženog u ukrajinski rat. On je tokom komemoracije za više od 100.000 Poljaka koje su tokom Drugog svetskog rata pobili ukrajinski nacionalisti pozvao Ukrajinu da prizna "sramnu istinu" – etničko čišćenje Poljaka. Predsednik je istakao da je svestan da je ovo teška tema za Ukrajince, ali da istina o ratnim masakrima i drugim sličnim događajima u istočnoj Galiciji mora da bude "čvrsto i jasno izrečena". Poljski parlament je pre šest godina izglasao rezoluciju kojom su ubistva, koja su između 1943. i 1945. počinili Ukrajinska ustanička armija (UPA) i Organizacija ukrajinskih nacionalista (OUN) pod vođstvom Stepana Bandere, imala elemente genocida. U februaru 1943. ukrajinski nacionalisti su počeli sistematski i krajnje surovo da uništavaju poljsko stanovništvo Volinje. Kaznene operacije dostigle su vrhunac 11. jula 1943. godine, kad su odredi OUN-UPA spalili oko 100 poljskih naselja, a žrtve su uglavnom bili žene, deca i starci.
Ukrajina nikad nije prihvatila takvo viđenje događaja u Volinji i uvek se ti događaji pominju kao deo sukoba između Poljske i Ukrajine koji je pogodio obe nacije. Ukrajinski istoričari, s druge strane, tvrde da je i do 12.000 Ukrajinaca ubijeno u poljskim osvetničkim operacijama. Nedavno je i ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik izneo ovakav stav i dodao da Poljska politizuje ovo pitanje. Posle diplomatskih protesta Poljske i Izraela, on je opozvan sa dužnosti.
Neki ukrajinski zvaničnici su još ranije ukazali da poljski stav o masakru u Volinji ide u prilog Rusiji i njenom pokušaju da Ukrajinu prikaže kao državu koju treba denacifikovati.
Duda je obećao da se Poljaci neće svetiti Ukrajincima za Volinjski masakr i pohvalio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog što je na dan komemoracije uputio Vrhovnoj radi nacrt zakona o davanju posebnog statusa Poljacima u Ukrajini. Tako je javnost iz Dudinih reči saznala nešto što se tiče ukrajinskih zakona:
Danas se to može posmatrati kao situacija suprotna onoj pre 79 godina, kad su po svaku cenu pokušavali da se otarase Poljaka, uključujući i oduzimanje života. Ukrajina danas ovim korakom, gestom predsednika, upućuje simboličan poziv i govori: "Ovde ste sa posebnim pravima, dobrodošli."
Zelenski je u maju najavio dogovor postignut s rukovodstvom Poljske o pojednostavljenju procedure prekograničnih prelaza između zemalja. Prema njegovim rečima, aktuelna situacija je "nehotično primorala Ukrajinu i Poljsku da zaborave sporove oko zajedničke prošlosti". Pre toga, Zelenski je najavio i usvajanje zakona o proširenim mogućnostima za građane Poljske u Ukrajini.
Direktor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin već mesecima upozorava da Poljska planira da povrati kontrolu nad zapadnom Ukrajinom. Krajem prošlog meseca ponovio je da prema obaveštajnim informacijama rukovodstvo Poljske razrađuje scenario za rasparčavanje Ukrajine. U izveštaju je navedeno da Varšava planira da rasporedi svoj mirovni kontingent u zapadnoj Ukrajini i verovatno oformi "satelit-državu" pod svojom kontrolom i zaštitom poljskih oružanih snaga. Istovremeno, razmatra se projekat formiranja tampon zone prema centralnim regionima Ukrajine kako bi se izbegao nepoželjan direktan sukob s Rusijom.
Nacrt zakona predviđa da će državljani Poljske tokom boravka u Ukrajini imati pravo na sledeće pogodnosti: zapošljavanje bez dozvole za rad koja je potrebna strancima i licima bez državljanstva; registraciju i dobijanje matičnog broja poreskog obveznika; socijalnu zaštitu, uključujući pravo u slučaju potpune, delimične ili privremene invalidnosti; obavljanje privrednih aktivnosti pod istim uslovima kao i građani Ukrajine; sticanje obrazovanja kao građani Ukrajine, uključujući i novac iz budžeta; socijalna davanja u skladu sa zakonodavstvom Ukrajine; dobijanje pomoći od Fonda socijalne zaštite za osobe s invaliditetom pod istim uslovima kao i građani Ukrajine; medicinska pomoć pod istim uslovima kao i za građane Ukrajine.
Dečak (11) mesecima seksualno zlostavljan, pa ubijen 😥
U letovalištu POVREĐENO 19 OSOBA - Požar podmetnut? 🔥
HITNA POMOĆ: Noćas 83 intervencije 🚨
Autor: redportal.rs
