Maja 1849. godine u poznatom slovenačkom odmaralištu Rogaška Slatina, rodio se Viljem Berghauz, vanbračni sin Marije Berghauz, sedamnaestogodišnje Slovenke i srpskog kneza Mihaila Obrenovića. Za Marinu i Viljema, koji je kršten u katoličkoj crkvi, knez Mihailo je kupio kuću u Beču i opredelio sredstva za izdržavanje.
Međutim, Marija se ubrzo udala i knez Mihailo je video da njegov sin neće imati dobro okruženje za odrastanje, te ga je poveo sa sobom u Beograd prilikom povratka Obrenovića na presto. Vredno je učio kod ondašnjih najboljih profesora, a zatim je odlučio da pređe u pravoslavnu veru. Kum na krštenju bio je beogradski mitropolit Mihailo. Tada je dobio i novo ime - Velimir Teodorović, po starom prezimenu Obrenovića, a po ocu je uzeo i srednje ime Mihailo.
Po ubistvu kneza Mihaila u Košutnjaku 1868. godine, Velimir je držan van javnosti i političkih tokova. Ipak, na intervenciju njegovog kuma mitropolita Mihaila, uspeo je da dobije deo nasledstva. Reč je o 4.000 hektara u Vlaškoj i obveznicu od 30.000 dukata. Ovo mu je omogućilo da u Minhenu studira najpre agronomiju, a zatim ekonomiju i političke nauke.
Odbio je ponudu Bečkog dvora da postane austrougarski podanik (državljanin) i dobije naslednu plemićku titulu. Nije se ženio niti imao potomaka, te je svoje imanje trošio na stipendiranje naraštaja mladih Srba, među kojima su bili Milenko Vesnić i slikar Marko Murat.
Testamentom iz 1889. godine, Velimir Todorović je za svog jedinog naslednika odredio Kraljevinu Srbiju:
Moje celo imanje dobio sam poklonom, kao neograničenu svojinu, i mogu njime bez ograničenja da raspolažem. Ako bih ja ne ostavivši potomaka iz zakonitoga braka, umro, to će sve moje pokretno i nepokretno imanje, ma gde se ono nalazilo, pripasti mojoj Otadžbini, to jest: Kraljevini Srbiji kao mojem jedinom i isključivom nasledniku. Ovo će moje imanje biti odvojeno od državnog imanja kao zadužbina, i ova će zadužbina nositi ime: Velimirijanum.
Umro je 1898. godine u Minhenu, gde je prvobitno sahranjen. Na inicijativu Nikole Pašića, njegovi posmrtni ostaci preneti su posle Prvog svetskog rata na Novo groblje u Beogradu, gde i danas počivaju.
Zadužbina Velimirijanum je radila do 1945. godine, kada su je preuzele vlasti komunističke Jugoslavije. Poslednja pomoć iz fonda Velimirijanuma isplaćena je 1971. godine.
Виљем Бергхауз био је један од двојице ванбрачних синова српског кнеза Михаила Обреновића
— Горан Весић (@sicveO11) 16. мај 2022.
Велимир је једини Обреновић који је своју имовину завештао Србији 🇷🇸
У тестаменту из 1889. наводи се да је једини наследник целокупне његове покретне и непокретне имовине - Краљевина Србија pic.twitter.com/EA6xsW4qMf
IZVOR: TW / @sicveO11
Oštećen spomenik Petru Velikom u Londonu
Beograd dobio novi zavičajni muzej 🏛️
Autor: redportal.rs
