Dan sećanja na žene žrtve nasilja obeležava se danas, 18. maja, u Srbiji.
Postoje saznanja da se svaka druga žena ubijena u porodično-partnerskom kontekstu obraćala nadležnim institucijama za pomoć.
Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žrtava nasilja HAIR, istakla je da žrtve nemaju poverenja u institucije i ono što ih najviše plaši je zapravo dugoročno suđenje.
- Dešava se da žrtve nemaju poverenja u institucije, a nasilnici nemaju poštovanja prema institucijama. Moramo da jačamo institucije. Dosta promena ima kroz naš rad. Institucija je ta koja pomaže svakoj žrtvi da bude bezbedna i na sigurnom. Ono što najviše plaši žrtvu je zapravo dugoročno suđenje, jer se oni vuku kao podstanari. Samohrane majke koje moraju da školuju dvoje dece počinju bukvalno od nule. Kad dođe neko sudsko veštačenje čak i ako ima žrtva besplatnu pravnu pomoć, ona to ne može da plati jer je sudsko veštačenje najjeftinije 60.000 dinara - rekla je Hajrija u Pulsu Srbije na Kurir televiziji.
Hajrija je u razgovoru s voditeljima Milicom Marković i Milošem Anđelkovićem dodala da su sada institucije daleko rigoroznije prema nasilju, ali da je sada najveći problem odlučivanje javnog tužioca i sam sud koji se mora ubrzati.
- Na institucijama se sada vidi da su daleko rigoroznije prema nasilju. Mada moramo nekako uticati na sud da se to ubrza. Policija je ta koja prenosi javnom tužiocu o situaciji, a on odlučuje da li će nasilnik biti zatvoren 48 sati ili 30 dana. Tu je možda mnogo dugačak put jer tu treba da se reaguje na vreme. To bi čak i policajac mogao da odluči da li on treba da udaljen ili treba da bude u zatvoru. Ne možemo čekati šta će javni tužioc reći. Žrtvi treba da sad i odmah da bude na bezbednom - rekla je Hajrija.
Hajrija je i sama bila žrtva nasilja i ispričala je kako je pokušavala da taj brak sačuva, ali i da je to bila njena velika greška.
- Ja sam bila jedna od tih koja je htela da spasi svoj brak posle 26 godina. Jednostavno sam htela taj model porodice koji su imali moji roditelji, a moj otac je imao sedmoro dece, da prenesem dalje. Da imam najmanje troje dece, a ostala sam na jednom. Sve se to čeka, ajde desilo se biće bolje. Promeniće se. Međutim on se nikada ne može promeniti. Ako neko ne želi da ima stabilan brak, da ima dete ili se leči na taj način tako što će drugog povrediti, bolje ta žrtva da prekine na vreme. Moj je sin me je sa 15 godina molio da izađemo odande, a ja sam slušala sebe. Da sam poslušala svoje dete koje je daleko bolje rezonovalo, odavno bismo imali mnogo bolji život - rekla je Hajrija.
JOŠ JEDAN ZEMLJOTRES!
Autor: Kurir
