Pre 105 godina NAPUSTIO nas je VOJVODA RADOMIR PUTNIK 😥

Vojvoda Putnik: Napred! Pobeda je naša!

- Vojnici Srbije! Moja braćo, deco moja! Pozdrav staroga vašeg vojvode sastoji se u ovoj jedinoj rečenici svetloj kao luča: Napred! Pobeda je naša!" - bodrio je vojvoda Radomir Putnik pred smrt srpsku vojsku kako bi istrajali u nameri oslobađanja otadžbine.

Vojvoda Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. u Kragujevcu u porodici Dimitrija i Marije Putnik. Oni su iz Bele Crkve došli u Kragujevac gde je Radomirov otac radio kao učitelj.

Osnovnu školu i gimanziju završava u svom rodnom mestu. Potom bivajući opčinjen vojvodom Stevanom Petrovićem Knićaninom opredeljuje se za vojnički poziv. U septembru 1861. posle završene 5. godine gimnazije upisao se na Vojnu akademiju u Beogradu, odsek Artiljerijska oficirska škola, završava je 1866, kao 8 u klasi.

Kao omladinac učestvovao je u Prvom i drugom Srpsko-turskom ratu. Nakon prevremenog penzionisanja 1886, od strane kralja Milana, bavio se završavanjem i pripremom za štampu drugog dela Službe generalštaba, jer je verovao da će time doprineti razvoju svoje zemlje.

Samo i 3 dana nakon dolaska novoizabranog kralja Petra na presto, 1903. reaktiviran je u vojnoj službi u činu generala, a sutradan je postavljen na mesto načelnika Glavnog generalštaba i na tom mestu se zadržao 12,5 godina.

Borio se još i u Srpsko-bugarskom ratu, Prvom i drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Zbog bolesti, sredinom 1917. nije mogao da se kreće, pa je za njega napravljena improvizovana nosiljka u obliku vojničke stražare, koju su nosila 4 vojnika.

Tražio je od regenta Aleksandra odsustvo i novčanu pomoć od 25 hiljada dinara u zlatu, obezbeđenje puta i odobrenje da ga prati njegov lični lekar. Istog dana, regent Aleksandar mu je odobrio odsustvo.

IZVOR: YT / Milan Bogojević

Nakon odlaska na oporavak bio je smenjen sa poližaja načelnika Vrhovne komande. Saznao je tako što mu je blagajnik mu je saopštio da je smenjen sa mesta načelnika Vrhovne komande, i da je na njegovo mesto postavljen general Petar Bojović. Regentu Aleksandru ne bi bilo zamereno što je smenio vojvodu, ali je vojvodu pogodilo to što je saznao za smenu od blagajnika, a ne zvaničnom depešom.

Mnogo sam patio i mnogo sam mučen. Ali sve praštam - sve zaboravljam. Samo me boli to što sam sa položaja načelnika štaba Vrhovne komande uklonjen onako, kako ja ni svog rđavog posilnog nisam terao natrag u komandu. Da, ni posilnog dobar oficir ne tera od sebe ovako i na ovaj način. A mene, tek mene su uklonili kao najgoreg, jer je trebalo neko da plati ceh. I to me boli - i boleće me do groba.

Preminuo je 17. maja 1917. u Nici. Sahranjen je na ruskom groblju u Nici uz najveće počasti. Kovčeg sa Putnikovim posmrtnim ostacima nije pokopan, već spušten u podrum jedne kapele jer je bilo predviđeno da po završetku rata bude prebačen u otadžbinu. Nakon rata sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Unuk Radomira Putnika bio je Milutin Ivković Milutinac, lekar i poznati fudbaler beogradskih klubova SK Jugoslavija i BASK, reprezentativac, učesnik 9. i 11. Olimpijskih igara, zatočen 1943. na Banjici zbog saradnje sa partizanima i streljan u Jajincima.

Po njemu se u Kanadi zove planina Putnik. Skoro 100 godina kasnije, oktobra 2012, Ravnogorski pokret iz Kalgarija, najvećeg grada Alberte.