Pitanje koje i danas ostaje otvoreno

Na današnji dan 1945. godine, u opustošeno selo Jasenovac ušla je jedna četa 1. bataljona 4. brigade 21. srpske divizije Jugoslovenske armije. Istog dana, samoubistvo u svom bunkeru u logoru izvršio je nacistički firer Adolf Hitler. Pitanje koje i danas zanima mnoge, jeste zašto je najozloglašeniji logor u ovom delu Evrope radio do samog kraja rata?

Bitka za Berlin je uveliko trajala i bilo je pitanje dana kada će Treći rajh biti poražen. Daleko iza ove linije borbi, logor Jasenovac je radio nesmetano. Tog 21. aprila 1945. godine, zapovednik logora Vjekoslav Maks Luburić izdao je naređenje za likvidaciju preostalih logoraša.

Kada su partizanske snage ušle na područje logora, skoro 10 dana kasnije, zatekli su ruševine i samo 2 preživela logoraša. Branko Savić, reporter Tanjuga, prvi je ušao u tada već bivši logor i ovo zabeležio:

Već izdaleka opazili visoke zidine logora Jasenovac. Kapija, kao i svi bunkeri sa kojih su ustaše čuvale zarobljene, srušeni su. Pogled na ceo logor ni izdaleka ne može da pruži iluziju kakve strahote su tu počinjene. Obilazimo zgarišta porušenih i zapaljenih zgrada i Baraka, koja se još gde-gde puše. Nailazimo i na nekoliko izgorelih leševa zarobljenika koji su pokušali da se sakriju prilikom poslednjeg odvođenja, ali su ipak stradali.

Ostalo je pitanje zašto partizanske snage nikada nisu ni pokušale da napadnu logor Jasenovac?

Istoričar Predrag J. Marković razloga zašto Jasenovac nikada nije oslobođen, vidi u njegovom geografskom položaju:

Partizani su oslobodili neke manje delove. Oslobodili su Jastrebarsko, onaj logor za decu, ali Jasenovac nije slučajno na takvom mestu. Niti može da mu se priđe, okolo su kanali, močvare, pruga, tako da je to bilo potpuno nemoguće.

Autor: redportal.rs