Cene hrane i energenata su u martu nastavile da utiču sa više od dve trećine na kretanje inflacije, koja je na mesečnom nivou iznosila 0,8 posto, a na godišnjem 9,1 procenat, prema analizi Narodne banke Srbije (NBS).
Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, rast cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.
Foto: Pixabay.com
Cene prerađene hrane su na mesečnom nivou porasle u martu za 0,9 posto, što je slična dinamika kao u periodu decembar 2021-februar 2022, ali sporije u odnosu na oktobar i novembar 2021, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2,0 odsto. Sporijem rastu cena prerađene hrane su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, navodi NBS.
U odnosu na mart 2021. godine, cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 procenata, dok su cene neprerađene hrane povećane za 26 posto.
Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. Mađu tim faktorima su - prošlogodišnja suša, visok rast svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično značajno uvećani troškovi u proizvodnji hrane.
Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto. Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.
Foto: newsweek.com
Rast cena naftnih derivata u Srbiji je u martu iznosio 2,1 posto i značajno je niži u odnosu na rast svetske cene nafte koja je u proseku povećana za oko 20 procenata, čemu je doprinela odluka vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske, napominje centralna banka.
Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču i dalje je znatno niža od ukupne, i u martu je iznosila 4,8 posto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.
Prema projekciji NBS iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija bi trebalo da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto.
Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.
I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, zaključuje se u analizi Narodne banke Srbije.
Autor: Tanjug
