Srpska pesnikinja Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. u Mošorinu u Austrougaraskoj, u porodici Danila i Ljubice Sekulić. Otac joj je bio varoški kapetan, nažalost, rano je ostala bez majke pa se otac sam brinuo o njoj i njenoj braći Predragu i Dimitriju.
Pohađala je Višu devojačku školu u Novom Sadu, a školovala se u Somboru i Budimpešti gde je završila Matematiku i priprodne nauke na Pedagogijumu. Po završetku školovanja 1892. zaposlila se kao nastavnica u Srpskoj višoj devojačkoj školi u Pančevu gde je radila do 1909. Nakon odlaska iz Pančeva bila je zaposlena u Šapcu i Beogradu.
Isidorin život obeležile su i tragdeije, ona je 1900. ostala bez brata Dimitrija i oca. Često je posećivala njihove grobove koji se nalaze na Zemunskom groblju.
Kada je doktorirala 1922. postaje prava predsednica Udruženja pisaca Srbije. Kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela zalazila je u samu suštinu narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.
Bila je poligota i poznavalac različitih kultura iz područja umetničkog izražavanja. Posetila je Englesku, Francusku, Švedsku, Nemačku, Italiju i Norvešku. U Norveškoj je našla mir i uživala u šumama i fjordovima. Kao svedočenje na putovanje u Norveškoj nastalo je njeno delo Pisma iz Norveške.
U Norveškoj je upoznala lekara Emila Stremickog koji je preminuo, nedugo posle njihovog venčanja. Isidora se posle toga nije udavala i nije imala dece.
Penzionisana je 1931, izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik.
Umrla je 5. aprila 1958. u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. Njeno ime nosi osnovna škola na Savskom vencu u Beogradu, kao i gimnazija u Novom Sadu.
Opština Savski venac dodeljuje književnu nagradu Isidora Sekulić od 1968, a Isidora je svoju ličnu biblioteku ostavila Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Tamo se pored legata književnice, nalazi se i njena Spomen-soba.
Njena najpoznatija dela su: Saputnici, Hronika palanačkog groblja, Pisma iz Norveške, Đakon Bogorodičine crkve, Zapisi, Zapisi o mom narodu, Govor i jezik, Kulturna smotra naroda, Njegošu - knjiga duboke odanosti, Stopama Hristovim.
O Njegošu Isidora je napisala:
Njegoš je u Crnoj Gori i u Srpstvu bio i ostao Prometej. Vatra bi trebala da plamti i svetli na Lovćenu. Oteo je od bogova vatru, i sve vatreno, taj čaroviti, ljupki, snažni, genialni Rade Tomov. Bogovi su mu se svetili kako se samo ljubomora sveti. Teško je živeo, teško radio i učio, teško bolovao i umro, Njegoš. Ali je sav vatren, iskrama mislio i pisao, iskrama govorio. Vatrom spajao materijalno i duhovno, objektivno i subjektivno. Na Lovćenu ima da bukne i da bukti zublja: vatra je simbol bogova i velikih ljudi.
IZVOR: YT / Agape - Aleksandar Gajšek
KAMBERI: Ne znam imam li mandat
Autor: Redportal.rs
