Borivoje Kandić preminuo je u 59. godini života.
Glumac Borivoje Kandić preminuo je u decembru 2020, a poslednje godine svog života proveo je čisteći jednu kafanu na Zelenom vencu kako bi zaradio makar neki dinar. Proslavio se ulogom Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, a iako su mu predviđali blistavu karijeru, tri decenije kasnije, posle niza životnih brodoloma, napustio je ovaj svet u tužnim okolnostima.
"Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, otkad sam se razveo", pričao je Kandić za "Gloriju" u jednom od svojih poslednjih intervjua pre dve godine.
Rođen je 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu. Završio je srednju ekonomsku u Zemunu, a pre nego što je upisao glumu, pogledao je ukupno dve predstave.
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ostvario je niz zapaženih uloga, a 1998. godine je odlučio da se preseli u Australiju. Prvo je živeo u Pertu, potom u Melburnu i Sidneju.
"Jedno vreme sam raznosio hranu, onda sam radio kod jednog našeg čoveka iz Bosne kao pomoćnik geometra, pa sam asistirao keramičaru i moleru. Tamo sam živeo sa suprugom. Kada smo se razveli, jer se ona zaljubila u nekog Italijana, vratio sam se ovde da patim za njom. Zapravo, vratio sam se jer mi se majka razbolela i htela je da me vidi još jednom, te 2007. godine. I kada me je videla, ozdravila je, a ja sam ostao ovde", pričao je glumac.
Njegov buran ljubavni život na početku je obeležila teška tragedija, i to baš u vreme kada je snimao seriju "Vuk Karadžić", od koje se, kako je i sam priznao, nikada nije oporavio.
"Ana Prenk je bila moja najveća ljubav, još iz osnovne škole. Trebalo je da se venčamo, ali umrla je dok mi je ležala u krilu. Bila je trudna. Zato nikada više nisam poželeo da imam dete. Ispratili smo mog brata u vojsku i kada smo se kolima vraćali iz Sombora, sedeli smo na zadnjem sedištu. Vozio nas je prijatelj, koji je posle zbog te nesreće bio u zatvoru. Kada smo išli u Sombor, ja sam bio na tom mestu gde je ona bila i u povratku smo se zamenili. To čak nije bio ni sudar, bila je samo velika krivina i auto se jako zaneo, Ana je spavala i samo joj je pukao vratni pršljen", ispričao je.
"Tada sam izgubio kosu, a njen otac, tadašnji direktor JAT-a, osedeo je u jednom danu. Nikada nisam pričao o ovome, čak ni najbližim prijateljima. Godinama sam bio u psihički devijantnom stanju. Posle je život doneo neke nove okolnosti, ali ostala je velika rana", tužna je priča Borivoja Kandića, preminulog 7. decembra 2020. godine.
Autor: Mondo
