Prosečna plata dovoljna je za 19 dana u mesecu jer su rashodi za kiriju, hranu i grejanje postali za 65,1% veći u odnosu na prošlu godinu

Inflacija je u Grčkoj u februaru bila 7,2% s tendencijom da ovog meseca dostigne osam odsto. Svakodnevna poskupljenja, kao posledica pandemije, energetske krize, ali i situacije u Ukrajini, život Grka čine sve skupljim, pa se zemlja ovog meseca suočila s najvećom inflacijom u poslednjih 25 godina.

Prosečna plata dovoljna je za 19 dana u mesecu jer su rashodi za kiriju, hranu i grejanje postali za 65,1% veći u odnosu na prošlu godinu. Od mesečne plate bezmalo jedna polovina odlazi na hranu, a ostatak od oko 51% na grejanje, čak 20% više nego lani. Statistički podaci pokazuju da su poskupeli voće, povrće, ulje, mast, hleb, mesni proizvodi...

Na grčkim pumpama ima benzina i cena je više od dva evra za litar goriva, a ove nedelje će sigurno dostići dva i po evra, što je poskupljenje od oko 24%. Ipak, za sada nema nikakvih ograničenja, u prodavnicama ima robe, ne primećuje se povećana potražnja i nema praznih rafova. Grčku su, kao i ostali deo Evrope, najviše pogodile cene gasa i struje, koje su za potrošače povećane za čak 160, odnosno 80%.

Međutim, vlada je odmah reagovala i do sada je u pakete pomoći domaćinstvima uloženo preko četiri i po milijarde evra, što je omogućilo da računi za struju i električnu energiju budu koliko-toliko podnošljivi. Grčka elektrodistribucija je u ceni intervenisala sa 800 miliona evra, zbog čega, navodno, nije proteklih meseci imala nikakvu zaradu. Visoke cene struje i gasa već su prouzrokovale privremeni prestanak rada nekih fabrika na severu zemlje. Poskupljenje energenata je posredno umanjilo potražnju voća i povrća u evropskim zemljama, pa je tako izvoz grčkih mandarina i pomorandži u Rumuniju smanjen za 51%, izvoz u Srbiju smanjen je za 65% kada je reč o mandarinama i 52% u slučaju narandži, a izvoz u Poljsku manji je za čak 92%.

Ukrajinska kriza je prekinula svaki izvoz na to tržište, a reč je o devet miliona tona voća i povrća koje je iz Grčke odlazilo tamo. Uz to, od 1. januara je na snazi i embargo na izvoz voća u Belorusiju, zbog čega, kao i kada je reč o ruskom tržištu, koje je već odavno zatvoreno za grčki izvoz voća, najviše trpe grčki proizvođači.

U opasnosti je turizam, koji je prošle godine, u eri pandemije, praktično spasao grčku privredu, a na to se računalo i ove godine. Međutim, ukrajinska kriza će Grčku sigurno ostaviti bez 1,3 miliona turista iz Ukrajine i Rusije, dok će poskupljenje energenata bitno uticati na odluku turista da krenu na letovanje.

Biraće se i destinacije s nižim cenama, u koje Grčka ne spada jer je, prema trenutno raspoloživim aranžmanima, najviše podigla cene. Hotelske usluge su već poskupele za 13,5, a avio-karte za 22,9%, što sve može uticati na uspeh turističke sezone, koja je već otvorena početkom meseca, kada su stigli prvi turisti iz SAD. Ministar turizma Vasilis Kikiljas poručuje da će se zemlja boriti za svakog turistu i da će ovog, kao i prethodnog leta, Grčka i dalje biti najbezbednija destinacija. Već ovog meseca očekuje se novo ublažavanje mera protiv kovida u skladu sa evropskom politikom popuštanja odluka.

Autor: redportal.rs