Sveta Koka-Kola starih Grka? 😏

Od štanda na ulici do religijskih obreda

Sama reč "kikeon" u osnovi označava "nešto izmešati" ili "dodati". Što je i bilo prigodno ime za popularno piće među seljaštvom i običnim građanima antičke Grčke. Spravljalo se od mešavine ječma i vode sa nanom ili majčinom dušicom.

U Homerovoj Ilijadi opisana je kao mešavina vode, ječma, različitih začina i mrvljenog kozijeg sira, dok u Odiseji poseduje magijski element jer njega sprema čarobnica Kirka mešajući ga sa medom dok priprema svoje čini.

Kikeon je ipak najpoznatiji po svojoj ulozi u jednom od najvećih religijskih festivala u gradu Eleusu posvećenih boginji Demetri. Tokom rituala Eleusinskih misterija, piće se koristilo kao momenat kada vernici kulta prekidaju post i dobijaju prosvećenje kroz "misteriju smrti i vaskrsa". Međutim, mešavina Kikeona koja se ovde spremala bila je u mnogočemu drugačija od onoga koji se mogao naći na uglu svake uličice Atine ili Sparte - sadržala je psihoaktivne supstane, tačnije gljivu Ergot. Ovaj tip fungusa je prirodno rastao na ječmu u okolini Eleusa što su vernici tumačili kao znak i koristili ga da dođu do "bolje spoznaje" svog smisla postojanja i da se oslobode straha od smrti. Bar nam tako navode antički pisci koji su učestvovali u ritualu Eleusinskih misterija.

U vreme Rima, kada su oni vladali Heladom, Kikeon je idalje bio veoma popularan. Pravio se od vode, vina, meda i ječma sa najrazličitijim začinima. Kikeon je bio "go to" piće svoga vremena, tzv. Koka Kola antičke Grčke.

Foto: https://www.metmuseum.org/art/collection/search/255448/Met museum

Kikeon, Demetra i Eleusinske Misterije

Pre nego što je Rim povezao Grčku uzduž i popreko, jedini normalan put koji je postojao je bio onaj koji je povezivao Atinu i grad Eleus - mesto Demetrinog kulta i Eleusinskih misterija. Proslava i ritual su se održavali svake godine u spomen Demetrine potrage za ćerkom Persefonom, koji je bio simbolična predstava centralne ezoterične poruke - spoznaje smisla života i smrti.

Kikeon je bio toliko važan za sam ritual, da su porodice čija su polja ječma korišćena za pravljenje napitka postale naširoko poznate i naravno neverovatno bogate.

Svi učesnici rituala su bili zakleti na ćutanje i tajnu (zato se i zovu Misterije), niko tačno ne zna šta se događalo kada se pristupi u podzemni hram Telesterion. Ali pre nego što stupe unutra, učesnici su prolazili kroz ritual pročišćenja kupanjem a potom su svi dobijali po pehar sveže pripremljenog Kikeona. Čin "spuštanja u podzemlje" je bila aluzija na put Persefonin u Ad gde se, kao i u njenom mitu, tragalo za spasenjem i "ponovnim rođenjem".

Foto: Wikipedia.org/Marsyas CC BY 2.5

Persefonin mit i Eleusinske misterije

Prema prastarom mitu, boginja Demetra i njena ćerka Persefona, uzgajale su biljke u polju kada ih je spazio Had. Posebno mu je za oko zapala Persefona koju je istog trena poželeo. Posmatrajući iz podzemlja njih na površini, sačekao je dok se ona nije odvojila sama i tad je otvorio zemlju progutavši je u Ad.

Sluđena od bola i bezuspešne potrage za ćerkom, Demetra se očajnički obratila Zevsu za pomoć. Ali je on hladno odbija.

Nakon toga Demetra, sama, započinje veliku potragu uzduž i popreko cele zemlje. Tragajući dugo, naposletku se zaustavlja pored bunara u blizini grada Eleusa. Da bi ostala neprimećena, odenula se likom stare žene, ali joj uprkos tome prilaze ćerke kraljice grada. Sažalivši se na nju, pozivaju je na dvor da bude dadilja malom princu, njihovom bratu.

Našavši se na dvoru Demetra se prihvata uloge dadilje. Izgubivši i sama dete, vezala se za malog princa. Želeći da osigura da mu se ništa neće dogoditi, svake noći ga je držala u nebeskim vatrama da bi ga one načinile besmrtnim.

Međutim, kraljica otkriva jedne noći šta se događa. Užasnuta i prestravljena scenom svog sina u vatri ona napada Demetru koja se, u svom sjaju božanskog besa i moći, otkriva kao boginja. Iako razjarena, odlučuje da ne kazni ljude zbog prestupa njihove kraljice ako joj podignu hram. Narod je pristao, a ona je zauzvrat ljude naučila zemljoradnji nakon čega je nastavila dalje svoju potragu.

Demetra toliko posednuta potragom za svojom kćeri, potpuno je zapostavila svoje obaveze kao boginja prirode. Usevi su propali, plod nije zrelio, cela zemlja je kopnila. Čak su i životinje krenule da umiru, a nedugo posle njih i ljudi... Bogovi više nisu dobijali žrtve u onim količinama na koje su navikli, stoga je Zevs poslao svog glasnika u podzemlje zahtevajući da Had pusti Persefonu.

Had, sad odveć navikao na Persefoninu lepotu i ludo zaljubljen, odlučio se na trik. Na prevaru je dao Persefoni da pojede nara. Iako je uzela tek nekoliko zrna neoborivi zakon je bio jasan - onaj ko okusi plodove zemlje mrtvih mora zanavek ostati tamo. Ali, pošto je okusila tako malo bila je slobodna da se vrati majci 6 meseci u godini. Dok je ostalih 6 morala da provede u podzemlju.

Kada je bila sa majkom, ceo svet bi ozeleneo i zemlja bi bila topla i plodna, ali kad bi se vratila u Had zemlju bi okovali led i tama, ništa nebi raslo i svuda bi vlada smrt.

Pored toga što objašnjava smenu godišnjih doba, ovaj mit u sebi sadrži bit cikličnog postojanja prirode i večnog kruženja između života i smrti koji je i bio osnova Demetrinog kulta Eleusinskih misterija.

Značaj Eleusinskih misterija

Eleusinske misterije nisu bile samo festival, čitava procesija i sam ritual drastično su uticali na promenu svesti mnogih učesnika. Skoro svaki pisac, filozof, mislilac, kralj, graditelj, umetnik i matematičar antike čije ime mi znamo danas, je bio "posvećenik" Eleusinskih misterija i uživalac Kikeona. Od osnivanja 1500. g.p.n.e pa sve do 392. g.n.e. kada su zabranjene ediktom hrišćanskog cara Teodosija.

Platon takođe jasno kaže u svom delu "Fedon", da samo oni posvećeni kultu Demetre mogu "hoditi sa bogovima". Pored njega i drugi antički pisci svedoče o posebnosti kulta. Plutarh navodi da onog trena kada je prošao kroz "podzemlje Telesteriona", potpuno je oslobođen straha od smrti i da je napokon prepoznao samog sebe kao ono što zaista jeste - jedna besmrtna duša.

Psihoaktivni element Ergota u kikeonu u kombinaciji sa ritualom i procesijom festivala zaista su ostavljali neizbrisiv trag na sve njegove učesnike. Demetrin ritual je imao veliku važnost u religioznom životu antičkog Grka, ali samo je kikeon bio ključ koji je otvarao sve tajne bogova.