Novi fosili predstavljaju izazov za ideje da su savremeni ljudi zbrisali neandertalce ubrzo nakon dolaska iz Afrike.
Otkriće dečjeg zuba i kamenog oruđa u pećini u južnoj Francuskoj sugeriše da je Homo sapiens bio u zapadnoj Evropi pre oko 54.000 godina. To je nekoliko hiljada godina ranije nego što se ranije mislilo, što ukazuje da su ove dve vrste mogle koegzistirati dugi period. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
Nalazi su otkriveni u pećini, poznatoj kao Grote Mandrin u dolini Rone, od strane tima predvođenog profesorom Ludovikom Slimakom sa Univerziteta u Tuluzu. Bio je zapanjen kada je saznao da postoje dokazi o ranom modernom ljudskom naselju.
Sada smo u mogućnosti da pokažemo da je Homo sapiens stigao 12.000 godina pre nego što smo očekivali, i da je ova populacija potom zamenjena drugim neandertalskim populacijama. I to bukvalno prepisuje sve naše knjige istorije
Neandertalci su se pojavili u Evropi pre 400.000 godina. Trenutna teorija sugeriše da su izumrli pre oko 40.000 godina, nedugo nakon što je Homo sapiens stigao na kontinent iz Afrike.
Ali novo otkriće sugeriše da je naša vrsta stigla mnogo ranije i da su te dve vrste mogle koegzistirati u Evropi više od 10.000 godina pre nego što su neandertalci izumrli. Prema profesoru Krisu Stringeru, iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, ovo dovodi u pitanje trenutni stav, a to je da je naša vrsta brzo nadjačala neandertalce.
- To nije bilo preuzimanje vlasti preko noći od strane modernih ljudi - rekao je za BBC Nevs.
Arheolozi su na tom mestu pronašli fosilne dokaze iz nekoliko slojeva. Što su kopali niže, mogli su da vide dalje u prošlost. Najniži slojevi pokazali su ostatke neandertalaca koji su zauzimali područje oko 20.000 godina.
Ali na njihovo potpuno iznenađenje, tim je pronašao zub modernog ljudskog deteta u sloju koji datira pre oko 54.000 godina, zajedno sa nekim kamenim alatima napravljenim na način koji nije bio povezan sa neandertalcima.
Dokazi sugerišu da je ova rana grupa ljudi živela na tom mestu relativno kratak period, možda oko 2.000 godina, nakon čega je lokacija bila nenaseljena. Neandertalci se zatim vraćaju, zauzimajući ovo mesto još nekoliko hiljada godina, sve dok se savremeni ljudi ne vrate pre oko 44.000 godina.
- Imamo ovu oseku i plimu. Savremeni ljudi se pojavljuju nakratko, a onda postoji jaz gde ih je možda klima dokrajčila i onda se neandertalci ponovo vraćaju - kaže prof Stringer.
Još jedan ključni nalaz bila je povezanost kamenog oruđa pronađenog u istom sloju kao i dečji zub sa savremenim ljudima. Alati napravljeni na isti način pronađeni su na nekoliko drugih lokaliteta - u dolini Rone i takođe u Libanu, ali do sada naučnici nisu bili sigurni koja ih je vrsta ljudi napravila.
Neki od istraživača spekulišu da bi neki od manjih alata mogli biti vrhovi strela. Ako se potvrdi, to bi bilo pravo otkriće: rana grupa modernih ljudi koja je koristila napredno oružje lukova i strela, što je možda bio način na koji je grupa u početku pobedila neandertalce pre 54.000 godina. Ali ako je to bio slučaj, to je bila privremena prednost, jer su se neandertalci vratili.
Dakle, ako nije bio slučaj da ih naša vrsta odmah zbriše, šta je to što nam je na kraju donelo prednost? Naučnici su izneli mnoge ideje: našu sposobnost da proizvodimo umetnost, jezik i možda bolji mozak. Ali profesor Stringer veruje da je to zato što smo bili organizovaniji.
- Bolje smo se povezivali, naše društvene grupe su bile veće, bolje smo čuvali znanje i gradili smo na tom znanju - rekao je on.
Ideja o produženoj interakciji sa neandertalcima se uklapa u otkriće napravljeno 2010. da savremeni ljudi imaju malu količinu neandertalske DNK, što ukazuje na to da su se ove dve vrste ukrštale, prema prof. Stringeru.
- Ne znamo da li je to bila mirna razmena partnera. Možda je to bilo hvatanje, znate, ženke iz druge grupe. Možda je čak i usvajanje napuštenih ili izgubljenih neandertalskih beba koje su bile siročad - rekao je on.
NAUKA UTVRDILA: Ovo je IDEALNA VELIČINA 😲
Autor: redportal.rs
