Ljiljana Žikić Karađorđević bila je dobrovoljac Vojske SR Jugoslavije u toku NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Rođena je u Kragujevcu 9. marta 1957. godine, a tokom mladosti je pohađala muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je svoj talenat pokazala u Pozorištu Joakim Vujić u Kragujevcu, a njena lepota donela joj je titulu mis Srbije 1978. godine.
Igrala je u filmovima Balkan ekspres, Grlom u jagode, Tigar i drugim.
Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
IMALA JE ŠESTORO DECE
Poginula je kao dobrovoljac 125. motorizovane brigade 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić kod Peći, tokom obavljanja borbenog zadatka. Iz dva braka iza sebe je ostavila šestoro dece. Imala je tada 42. godine.
BILA JE NESTRPLJIVA DA ODE U DOBROVOLJCE
U ratnom dnevniku 125. motorizovane brigade zapisano je da je grupa vojnika noću upala u terorističku zasedu i da su pored Ljiljane poginula još dva srpska vojnika. Ljiljana Žikić se u dobrovoljce prijavila čekajući svog brata iz Australije da sa njim zajedno ide u rat. Nije mogla da ga čeka, sama se prijavila i priključila 125. motorizovanoj brigadi.
ĐOGOVIĆI SU DOVOLJNO DALI SRBIJI
Ljilja i njen brat Bogdan Đogović su se dogovorili da se nađu na Kosovu i Metohiji u 125. motoziovanoj brigadi nakon što dođe iz Australije. Dok je bio na obuci u Bubanj potoku, prišao mu je oficir i rekao da njega vojska neće poslati na Kosovo i Metohiju. Zbunjen, čekao je objašnjenje vojnih vlasti. Nije znao tada da je njegova sestra poginula. Nakon nekoliko dana isti oficir mu je prišao i rekao da su "Đogovići već dali dovoljno za Srbiju". Bogdan je u međuvremenu preminuo, a poslednja želja mu je bila da ga sahrane pored njegove sestre Ljiljane.
BRANIĆU SRBIJU I KADA BUDEM MRTVA
Da li bi Ljilina sudbina bila drugačija da je sačekala brata da dođe iz Australije i da zajedno odu u dobrovoljce, ostaće zauvek tajna. Nestrpljiva, hrabra žena, bivša misica i glumica, lice sa TV reklama, pesnikinja, imala je želju da se što pre priključi vojsci koja je branila svoju zemlju. Pre nego što je otišla u rat napisala je poslednju pesmu kao svedočanstvo njene hrabrosti. Pesmu je nazvala Braniću Srbiju i kada budem mrtva.
I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim ko hrabra i visoka a gde se miče cveće gde vazduha ima i gde nema, tamo za sve ću biti i za šta se ne zna i za ono kol`ko možemo da znamo.Stražar ću biti surovi i strašni tuđin i lopov da stalno plašijer Srbin ne može da se zove robom Srbija tu su svi vekovi naši.Čuvaću granicu srpske zemlje moje oprost za grumen neću dati nikom.Moje će ruke hleb svakom da nude, al` Srbiju nikad, to je sve što imam!Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje, zbog njih će pogača i otrov da bude.I kad umrem ja ću nogom opet stati da stojim ko hrabra i visoka stenapogled će večno granicu da prati, ni grob mi neće reći da me nema!
U Beogradu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima Srbije Ljiljana Žikić dobila je svoju ulicu, a u Vojnom muzeju u Nišu nalazi se njena fotografija sa pesmom Braniću Srbiju i kada budem mrtva.
Ljiljana Žikić,bila je Mis Srbije 1978,Mr organizacionih nauka i majka šestoro dece,a poginula kao dobrovoljac na KiM 1999
— Havarija Šuriken (@HavarijaS) 02. мај 2019.
Posthumno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezb. 1 stepena
Setimo je se u ovim teškim danima za KiM
Da njena žrtva ne bude uzaludna#Balternativa pic.twitter.com/HYAX4qLkbV
IZVOR: TW / @HavarijaS
Autor: redportal.rs