Polovina građana Evropske unije ne razume oznake koje se odnose na rokove trajanja hrane, zbog čega većina namirnica završi na otpadu. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da jedna četvrtina ispitanika hranu baca odmah po isteku oznake "najbolje upotrebiti do" iako je namirnica i dalje bezbedna za jelo.
Prema rečima Biljane Borzan, koja je bila izvestilac Evropskog parlamenta za strategiju smanjenja bacanja i povećanja doniranja hrane, ove godine EU pokreće veliku reformu sistema označavanja hrane, a u pripremi su i znatne novine i kada je reč o označavanju porekla i sastava prehrambenih proizvoda.
– Evropska komisija će novi sistem označavanja predložiti od kraja ove godine i za sada se preliminarno razgovara o nekoliko mogućnosti. Iako još nije sigurno kako će novi sistem označavanja hrane izgledati, za sada imamo predlog severnih i zapadnih zemalja EU koje žele da se to pojednostavi, dok se Italija, na primer, protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane – kaže Borzanova i dodaje kako je cilj da se kupcima omogući da što bolje razumeju oznake i prestanu da neopravdano bacaju hranu. Bez obzira na to što se proizvođači utrkuju da što bolje istaknu oznake na hrani, prosečan kupac i dalje ne razume razliku između "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do". Ova druga oznaka je u stvari poruka proizvođača da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da, na primer, do tog datuma on zadržava optimalnu hrskavost i boju, ali to ne znači da nije jestiv i dugo posle. Za sada je poznato da su na stolu predlozi za nekoliko izmena, od kojih je jedna da se na proizvod istovremeno stave obe oznake, tako da "upotrebiti do" bude poruka kupcima do kada je hrana bezbedna za jelo, a "najbolje upotrebiti do" – do kada ta namirnica zadržava optimalan kvalitet. Različita su mišljenja i o predlogu da se proširi lista dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Borzanova kaže da postoji i predlog da se potpuno ukine oznaka "najbolje upotrebiti do" i da ostane samo onaj rok do kada je hrana bezbedna za konzumiranje.
– U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno već zamenili tu oznaku sa "najbolji kvalitet do" i "najbolje do, ali upotrebljivo posle". Ako novi sistem, kakav god on bio, za samo nekoliko procenata smanji količine bačene hrane u Evropskoj uniji, možemo biti zadovoljni jer je reč o stotinama hiljada tona hrane koja nije završila na otpadu – kaže Biljana Borzan.
Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. Razlog nije samo to što ima gladnih ljudi nego i to što se za proizvodnju hrane troše resursi koji su ograničeni i vredni, navode iz EU. Da je novi zakon o označavanju prehrambenih proizvoda neophodan, pokazali su i rezultati istraživanja koje je sproveo Institut Johan Hajnrih fon Tinen u ime Saveznog ministarstva hrane i poljoprivrede.
Prema ovom istraživanju, 52% sve bačene hrane nastaje u privatnim domaćinstvima. Samo u Nemačkoj se svake godine baci oko 12 miliona tona hrane. Drugi deo čine velike korporacije koje više ne mogu da prodaju svoje proizvode nakon što je istekao rok upotrebe.
Savezna kancelarija za hranu i poljoprivredu takođe je naglasila da datum do isteka roka ne znači da je hranu potrebno baciti, nego je to rok u kojem hrana zadržava svoja specifična svojstva pod odgovarajućim uslovima skladištenja.
Od sledeće nedelje TESTOVI NA KORONAVIRUS U APOTEKAMA
Autor: redportal.rs
